уторак, 30. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Минск 2: Путин, Порошенко, Меркел и Оланд постигли договор о обустави ватре на истоку Украјине, ступа на снагу у поноћ 15. фебруара
Хроника

Минск 2: Путин, Порошенко, Меркел и Оланд постигли договор о обустави ватре на истоку Украјине, ступа на снагу у поноћ 15. фебруара

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 12. фебруар 2015.

Владимир Путин, Петро Порошенко, Ангела Меркел и Франсоа Оланд постигли су договор о обустави ватре на истоку Украјине након маратонских преговора у Минску.

Обустава ватре на истоку Украјине ступа на снагу у поноћ 15. фебруара, рекао је Владимир Путин.

Споразум обухвата и повлачење тешког наоружања. Путин је рекао да Кијев одбија да преговара са самопроглашеним народним републикама Доњецк и Луганск.

Како наводи РТ на руском у споразуму се понављају неки детаљи из прошлогодишњег мировног споразума, међу којима је политичка реформа у Украјини која би осигурала посебан статус за области под контролом побуњеника. 

Преговори у Минску трајали су више од 15 сати. Путин је рекао да је договорено да се успостави примирје од 15. фебруара, договорено је повлачење тешког наоружања, затим да Украјина треба да спроведе уставне реформе у вези поштовања права становништва на истоку Украјине.

„Упркос свим тешкоћама у преговарачком процесу, успели смо да се договоримо о главним питањима”, рекао је новинарима Путин после разговора који су трајали више од 15 сати, пренела је агенција Тасс.

Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да је руски председник Владимир Путин убедио устанике у Донбасу да пристану на примирје.

Противречне информације о томе да ли су ДНР и ЛНР потписали споразум

Светски медији су прво објавили вест да су представници Доњецке народне републике потписали споразум о примирју, али ништа нису рекли за представнике Луганске народне републике. Касније се појавила вест да су представници и ДНР и ЛНР одбацили споразум из Минска. 

Један од услова за обнову контроле над границом са РФ за Кијев је спровођење уставне реформе у Украјини. Шеф самопроглашене Доњецке народне републике (ДНР) Александар Захарченко изјавио је да у случају кршења потписаних Минских договора, „нових меморандума неће бити“.

 Медији су у 8 часова објавили да је састанак завршен, али је немачка канцеларка Ангела Меркел након петнаестак минута изјавила да је била у питању кратка пауза и преговарачи су се вратили у салу. 

Кијев обнавља пуну контролу над границом са Русијом

До краја 2015. године Кијев треба да обнови пуну контролу над границом са Русијом. 

Мински документ предвиђа спровођење избора у појединим регионима ДНР и ЛНР, уз поштовање стандарда ОЕБС-а и Бироа за демократске институције и људска права.

Мински документ предвиђа разоружање свих незаконитих група и повлачење из Украјине свих страних оружаних формација, технике и плаћеника под контролом ОЕБС-а.

Мински документ предвиђа размену и ослобођење заробљеника по схеми „сви за све“ у року од 5 дана после повлачења трупа у Донбасу.

"Децентрализација", а не "федерализација", само за "поједине делове Доњецке и Луганске области"

Предвиђене су уставне реформе које укључују "децентрализацију, уз уважавање карактеристика неких делова Доњецке и Луганске области", које ће резултирарти специјалним статусом "неких делова Доњецке и Луганске области"

 Демилитаризована зона од 50 километара од линије фронта

Према споразуму, демилитаризована зона ће бити 70 километара линије фронта, с тим што ће проруске снаге морати да се повуку на 70 километара од границе предвиђене првим Минским споразумом из септембра 2014, што заначи да им се поништавају сва освајања у међувремену.

 Лидери су напустили салу у којој су вођени разговори, први је изашао Порошенко, затим Путин и на крају Оланд и Меркелова, пренела је агенција Тасс. Разговори су трајали више од 14 сати и то су најдужи разговори руског председника у његовој каријери, навела је руска агенција. Очекује се да је као резултат разговора донет документ о разрешењу украјинске кризе.

Ипак, украјински председник Порошенко рекао је после завршетка маратонских преговора да су услови Москве неприхватљиви.

 - Постављени су услови које сматрам неприхватљивим - рекао је украјински председник, не желећи да иде у детаље, пренела је агенција АФП.

- Процес (преговарања) је у току - рекао је за време паузе после више од 14 сати разговора видно уморни Порошенко.

- Постоји увек нада - рекао је Порошенко, који је додао да су он, руски председник Владимир Путин, француски председник Франсоа Оланд и немачка канцеларка Ангела Меркел у "непрекидним разговорима".

- Ми смо у сталним разговорима, као што видите, ситуација је веома тешка, Ангела Меркел и председник Франсоа Оланд нам много помажу, али за сада ситуације је тешка - истакао је Порошенко.

 С друге стране, "Раша тудеј" преноси да су представници самопроглашене Доњецке републике одбили да потпишу нацрт споразума о прекиду ватре.

Представница ОЕБС-а Хајди Таљавини, која је учествовала у састанцима Котакт групе, придружила се разговорима у Минску. Она и четворо лидера тренутно су у сали за преговоре.

Меркелова, Оланд и Путин су, како је пренела агенција Тасс, после више од 14 сати отишли да разговарају иза затворених врата са Путином, док је Порошенко био у другој просторији за то време.

После тога се четворо лидера вратило у просторију где су настављени разговори, пренеле су агенције Тас с и Ројтерс.

Споразумом би требало да регулише повлачење тешког наоружања, стварање демилитаризиоване зоне и одређивање будућег статуса Донбаса.

РИА Новости јавља да се се преговарачи у први мах договорили око 80 одсто питања. Остаје нејасно шта се дешава са 20 преосталих процената.

Претходно су западне агенције јавиле да ће највероватније на нижем нивоу бити потписан мировни споразум, пре него да ће четири лидера да га потпишу.

Агенција АФП је пренела нешто раније изјаву неименованог дипломатског извора да ће Контакт група ускоро потписати споразум о окончању 10-месечног конфликта у Украјини.

Контакт група, која се састоји од представника Русије, Украјине, ОЕБС и проруских снага у Украјини, требало би да потпише документ који би садржао "конкретну примену" пропалог мировног споразума из септембра.

Контакт група водила је паралелан састанак са маратонским разговорима лидера Русије, Украјине, Немачке и Француске, који су трајали целе ноћи у председничкој палати у Минску.

 Француски председник Франсоа Оланд и немачка канцеларка Ангела Меркел и председници Русије и Украјине, Владимир Путин и Петро Порошенко имали су неколико рунди разговора иза затворених врата, прво сами, затим са сарадницима и на крају поновно у четири ока.

Разговори четворо лидера били су иза затворених врата и на њима нису учествовали саветници лидера четири земље.

ББЦ је док су разговори још трајали пренео да је сарадник украјинског председника Петра Порошенка на својој фејсбук страни написао да се у Минску води "рат нерава". Уочи почетка састанка, Порошенко је рекао да је пресудно да се постигне договор о примирју.

Тај нови споразум односио би се на "конкретно спровођење споразума из Минска од 5. септетмбра", наводе дипломате.

Контакт група за Украјину, коју чине представници Украјине, Русије, ОЕБС-а и на коју су позвани у представници сепаратиста, састаће се сутра у Минску.

Украјинске власти и проруски побуњеници постигли су 5. септембра у Минску споразум о прекиду ватре. Уз меморандум од 19. септембра, то је једини споразум који је потписан од почетка сукоба на истоку Украјине
у којима је погинуло више од 5.300 људи.

Истовремено, према извештајима са терена, на истоку Украјине борбе трају. Четири цивила су у последња 24 сата погинула од артиљеријске паљбе у Доњецку и погинуло је најмање 19 украјинских војника.

(Танјуг)  

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер