Мали одзив на необавезном референдуму о независности Каталоније

Мадрид -- Мали одзив на необавезујућем референдуму о независности Каталоније. Велика већина бирача изјаснила се за сецесију.

Организатори ипак сматрају да то што се већина оних који су гласали изјаснила за сецесију показује да треба да наставе са својом кампањом. Око 30 одсто од 700.000 уписаних бирача у 170 градова и села Каталоније изјашњавало се на референдуму о томе да ли њихова покрајина треба да постане независна држава у оквиру Европске уније, саопштили су организатори, преноси Ројтерс.

Организатори, каталонски националисти, сматрали су да ће референдум бити успешан уколико 40 одсто становника те покрајине изађе на референдум, који је влада у Мадриду прогласила илегалним, надајући се да ће, уколико одзив буде велики, приморати велике каталонске политичке партије да организују прави референдум о сецесији области.

Први резултати гласања показују да се готово 95 одсто оних који су гласали изјаснило за то да се Каталонија издвоји из Шпаније.

"Ово је важан догађај који ће нас погурати ка независности", изјавио је портпарол референдумског процеса Уриел Белтран Ројтерсу.

У Карталонији 2010. предстоје регионални избори, па би јачање сецесионистичких захтева представљало велики проблем за социјалистичку владу премијера Хосеа Луиса Родригеса Сапатера која већ има велике привредне проблеме, наводи Ројтерс.

Испитивања јавног мњења у вези с овим питањем дала су подељене резултате, будући да Каталонија од 2006. има висок степен аутономије, подсетила је британска новинска агенција.

За разлику од времена диктатуре шпанског вође генерала Франциска Франка (1939-1975), када је употреба каталонског језика била забрањена, данас је каталонски званичан језик који се користи у школама и владиним надлештвима.

Пре три године Каталонци су гласали за нови статут који регулише односе између Каталоније и државе Шпаније, према коме је становништво аутономне покрајине дефинисано као посебна нација.

Статут је усвојен и у парламентима Каталоније и Шпаније, а потписао га је краљ Хуан Карлос.

Тако је Каталонија добила већа судска овлашћења и већи удео у прикупљеним приходима.

За умерену већину Каталонаца то је било довољно, али главна шпанска опозициона Народна партија је затражила од Уставног суда да оцени законитост статута, па многи Каталонци страхују да ће многе одредбе тог акта бити анулиране.

Многи међу седам милиона Каталонаца сматрају да се сувише новца извлачи из најбогатије шпанске области и преусмерава у сиромашније делове Шпаније, а да влада у Мадриду не узвраћа инвестицијама.

Шпанија је међу државама чланицама ЕУ које нису признале једнострано проглашену независност јужне српске покрајине Косово и Метохија и тај став је заступала и на прошлонедељном разматрању легалности таквог акта привремених институција самоуоправе у Приштини.

У суботу је шпански министар спољних послова Мигел Анхел Моратинос у Београду говорио о миру и стабилности "који почивају на поштовању међународног права и који су гарантовани кроз дијалог и сарадњу".

(Блиц)