Македонски „Тајм“: Руска црква тражи ослобађање архиепископа Вранишковског?

Руска православна црква затражила је од државног и црквеног врха помиловање за архиепископа СПЦ Јована Вранишковског, пише портал на македонском "Тајм".

Помиловање архиепископа Јована Вранишковског затражио је Иларион Алефејев, један од најутицајнијих митрополита Руске православне цркве, надлежан за спољну политику Московске патријаршије, током посете Македонији, преноси Танјуг.

Митрополит волоколамски Иларион је тај захтев изнео, како се наводи, током сусрета са поглаваром Македонске православне цркве - Охридске архиепископије Стефаном, али и у разговору са мекедонским шефом државе Ђорђом Ивановим и премијером Николом Груевским.

Тајм истиче да „македонска црква“ и званично Скопље већ размишљају о некаквом условном ослобађању Вранишковског, али не и помиловању, што би практично значило ослобађање без брисања кривице.

Митрополит Иларион се јуче на клиници "Мајка Тереза " у Скопљу састао са Вранишковским.

У „МПЦ-у“, међутим, нису убеђени да би ослобађање Вранишковског могло да донесе било какав помак у ставу СПЦ о враћању аутономности македонској цркви у односу на српску.

Црквени проблем између СПЦ и „МПЦ“ датира од 1967. године када је македонска црква прогласила аутокефалност.

Од чланова Светог архијерејског синода из „МПЦ-а“ до сада су само владике Тимотеј и Пимен изјавили да би се сагласили са одлуком да Вранишковски буде помилован ради почетка међуцрквеног дијалога за признавање македонске црквене аутокефалности.

СПЦ је у августу покренула поступак за рашчињење архиепископа Стефана.

Став Руске православне цркве је да не могу да помогну у македонско-српском црквеном спору све док је Вранишковски у затвору.

У Македонији се, наиме, верује, да би Руска православна црква можда подржала „МПЦ“ у добијању статуса "самосталне" цркве уколико Вранишковски буде ослобођен, а то би, како се наводи, подразумевало висок степен самосталности, али не и потпуну аутокефалност.

Тајм преноси и саопштењу Руске цркве којим се оцењује да је посета Илариона Скопљу била намењена "решавању канонског статуса црквене структуре Македонске православне цркве, која је ван заједнице православних цркава".

Напомиње се и да је у том саопштењу поглавар Стефан именован као "архиепископ Македонске православне цркве", а Вранишковски као "архиепископ Охридски".

(РТС)