Mahmut Bušatlija: Zaustaviti iznošenje para iz Srbije

Poslovanje u of-šor zonama omogućava da novac odlazi tajkunima i na formiranje monopola i kartela, tvrdi ekonomista Mahmut Bušatlija

Najveći srpski bogataši nemaju skoro ništa na svoje ime u zemlji! Njihove poslovne imperije smeštene su u of-šor zonama širom sveta, pa zato o veličini njihovog bogatstva možemo da saznamo samo kad se pojave na Forbsovoj listi najbogatijih na svetu.

Poznato je samo da je iz Srbije u of-šor zonama za prvih devet meseci završilo 226,6 miliona evra, kao i da 15 odsto kompanija koje posluju u zemlji profit iznose u poreske rajeve.

Ministarka finansija Diana Dragutinović najavila je izmenu dva poreska zakona kako bi se „stalo na rep“ kompanijama koje iznose profit u of-šor zone, a finansijski stručnjak Mahmut Bušatlija kaže:

- Kad bi znali koliko tih 15 odsto kompanija učestvuje u bruto društvenom proizvodu (BDP), onda bi videli koliki je njihov obrt kapitala, koji je legalan, ali nije u javnom interesu zemlje. I tad bi bili svesni koliku štetu trpi država. Mislim da njihov obrt kapitala nije manji od 50 odsto BDP. Poslovanje u of-šor zonama omogućava da novac odlazi tajkunima i na formiranje monopola i kartela. Treba da se donese poreski zakon da oni koji rade u zemlji moraju da plaćaju porez na imovinu - kaže Bušatlija.

U Ministarstvu finansija kažu da Uprava za pranje novca prati tokove sumnjivog novca, ali da je državna tajna koje su i čije kompanije pod lupom i gde je njihovo sedište.

Svi Dianini pokušaji uvođenja poreza na bogate

Ministarka finansija Diana Dragutinović, zajedno sa drugim članovima vlade, u više navrata je najavljivala poresko “prevaspitavanje” srpskih tajkuna, odnosno najbogatijih slojeva Srbije.

Osim oporezivanja vozila jačih od 2.000 kubika, nijedno obećanje nije ispunjeno.

Tačnije, taj posao se može nazvati jalovim od trenutka donošenja Zakona o ekstraprofitu iz 2001. godine koji je “pošteno” dokačio jedino Bogoljuba Karića i uzeo mu 70 miliona nemačkih maraka, odnosno 35 miliona sadašnjih evra. Od “ekonomskog patriotizma” i “nepristojno bogatih” i pored više obećanja nadležnih u vladi, državni budžet se još nije ovajdio.

Mart 2009.

Vlada Srbije obelodanila je nameru da uvede solidarni porez, a ministarka finansija Diana Dragutinović da je reč o porezu po sistemu “dve stope poreza za dve grupacije građana” - siromašne i bogate. Posle oštrih reakcija javnosti, iako su se pravdali da će se “teret krize prevaliti na najbogatije”, bila su potrebna samo tri dana da od te ideje odustanu.

Jul 2009.

Ideja ministarke Diane Dragutinović o uvođenju poreza od 20 odsto na plate veće od 40.000 dinara izazvala je veliki bunt sindikata, koji su procenili da će poslodavci razliku da naplate od radnika. Unija poslodavaca je čak pretila da će stupiti u generalni štrajk i obustaviti uplate poreza i doprinosa.

Decembar 2009.

Ministarka Dragutinović izjavila je da će predloženim izmenama Zakona o porezu na imovinu “doći do pravičnog oporezivanja, kojim će siromašni biti zaštićeni, a bogati udareni po džepu”.

Ispostavilo se, međutim, da će po tome vlasnici dvosobnih stanova u Beogradu plaćati godišnji porez od 1.000 evra.

(Kurir, Alo)