Махмут Бушатлија: Зауставити изношење пара из Србије

Пословање у оф-шор зонама омогућава да новац одлази тајкунима и на формирање монопола и картела, тврди економиста Махмут Бушатлија

Највећи српски богаташи немају скоро ништа на своје име у земљи! Њихове пословне империје смештене су у оф-шор зонама широм света, па зато о величини њиховог богатства можемо да сазнамо само кад се појаве на Форбсовој листи најбогатијих на свету.

Познато је само да је из Србије у оф-шор зонама за првих девет месеци завршило 226,6 милиона евра, као и да 15 одсто компанија које послују у земљи профит износе у пореске рајеве.

Министарка финансија Диана Драгутиновић најавила је измену два пореска закона како би се „стало на реп“ компанијама које износе профит у оф-шор зоне, а финансијски стручњак Махмут Бушатлија каже:

- Кад би знали колико тих 15 одсто компанија учествује у бруто друштвеном производу (БДП), онда би видели колики је њихов обрт капитала, који је легалан, али није у јавном интересу земље. И тад би били свесни колику штету трпи држава. Мислим да њихов обрт капитала није мањи од 50 одсто БДП. Пословање у оф-шор зонама омогућава да новац одлази тајкунима и на формирање монопола и картела. Треба да се донесе порески закон да они који раде у земљи морају да плаћају порез на имовину - каже Бушатлија.

У Министарству финансија кажу да Управа за прање новца прати токове сумњивог новца, али да је државна тајна које су и чије компаније под лупом и где је њихово седиште.

Сви Дианини покушаји увођења пореза на богате

Министарка финансија Диана Драгутиновић, заједно са другим члановима владе, у више наврата је најављивала пореско “преваспитавање” српских тајкуна, односно најбогатијих слојева Србије.

Осим опорезивања возила јачих од 2.000 кубика, ниједно обећање није испуњено.

Тачније, тај посао се може назвати јаловим од тренутка доношења Закона о екстрапрофиту из 2001. године који је “поштено” докачио једино Богољуба Карића и узео му 70 милиона немачких марака, односно 35 милиона садашњих евра. Од “економског патриотизма” и “непристојно богатих” и поред више обећања надлежних у влади, државни буџет се још није овајдио.

Март 2009.

Влада Србије обелоданила је намеру да уведе солидарни порез, а министарка финансија Диана Драгутиновић да је реч о порезу по систему “две стопе пореза за две групације грађана” - сиромашне и богате. После оштрих реакција јавности, иако су се правдали да ће се “терет кризе превалити на најбогатије”, била су потребна само три дана да од те идеје одустану.

Јул 2009.

Идеја министарке Диане Драгутиновић о увођењу пореза од 20 одсто на плате веће од 40.000 динара изазвала је велики бунт синдиката, који су проценили да ће послодавци разлику да наплате од радника. Унија послодаваца је чак претила да ће ступити у генерални штрајк и обуставити уплате пореза и доприноса.

Децембар 2009.

Министарка Драгутиновић изјавила је да ће предложеним изменама Закона о порезу на имовину “доћи до правичног опорезивања, којим ће сиромашни бити заштићени, а богати ударени по џепу”.

Испоставило се, међутим, да ће по томе власници двособних станова у Београду плаћати годишњи порез од 1.000 евра.

(Курир, Ало)