петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мађарска активисткиња: Мађарска од средине септембра на лицу места може да врати у Србију све који су из ње дошли
Хроника

Мађарска активисткиња: Мађарска од средине септембра на лицу места може да врати у Србију све који су из ње дошли

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 03. септембар 2015.

Мађарска ће вратити у Србију 99 одсто миграната

У Србију ће бити враћени готово сви мигранти који су преко наше земље ушли у Мађарску, што ће бити практично озакоњено чим средином месеца парламент усвоји нове амандмане на закон о азилантима. То тврди Анастина Калијус из будимпештанске организације Мигсол (Солидарност са мигрантима), која се бави критиком политике мађарске владе према мигрантима и тумачењем нових закона и аката у вези са добијањем азила. У интервјуу за „Политику” Анастина Калијус појашњава да је ограда од бодљикаве жице физичка препрека, али да следи примена новоусвојених закона и додатних амандмана, који ће практично онемогућити мигрантима који долазе у Мађарску да добију азил и дати законско право Мађарима да их врате у Србију.

Можете ли да нам конкретније објасните на основу чега ће то бити могуће?

Још крајем јула, мађарска влада је усвојила нову листу „трећих сигурних земаља”, у коју је, кад је реч о тражиоцима азила, укључила и Србију. На основу новог амандмана, мађарска канцеларија за имиграцију може да одбаци све тражиоце азила који су у Мађарску пристигли преко „треће сигурне земље”. А 99 одсто свих миграната стигло је ове године преко српско-мађарске границе.

Дакле, ствара се практично легални оквир за враћање миграната у Србију као „трећу сигурну земљу”?

И пошто ће бити постављено много имиграционих службеника и војника на границу са Србијом, мигрантима ће бити ускраћена и могућност да се за азил пријаве.

По вашем мишљењу, Србија није у стању да обави азилантску процедуру за толики број миграната?

Она, по оцени меродавних организација, сада није у стању да пружи адекватну заштиту толиким азилантима. И када Мађарска мигранте врати у Србију, Србија ће их враћати у Македонију итд. Ми у ствари протестујемо против тих нових амандмана јер ће они азиланте лишити права да поднесу захтев за избеглички или азилантски статус у нашој земљи.

Оно што ми овде чујемо јесте да они у Србији не желе да се пријаве за азил, свесни да је Србија сиромашна земља?

Свакако, али је иронично то што се њима много више допадају људи из Србије него из Мађарске. У разговору са нама, они кажу да су људи у Србији отворени за разговор, да се смеју и да имају готово „медитерански менталитет и стил живота”.

Влада Виктора Орбана је још у јуну упутила писмо свим грађанима Мађарске са упитником о политици према мигрантима, на који треба да одговоре и врате га. Орбан је то назвао „националном консултацијом”. Да ли су објављени резултати тог квазиреферендума?

Не, јер веома је мали број људи вратио листић са попуњеним одговорима. У међувремену је рок за објављивање резултата продужен, а променила су се и правила, па је дозвољено и гласање преко интернета, без икакве провере. Нека питања су већ застарела, као, на пример, оно које се односи на изградњу жичане ограде на граници са Србијом. Она је већ изграђена. Нека питања су додата, вероватно и оно да ли грађани Мађарске подржавају слање војске на границу са Србијом.

Како ви тумачите писмо Виктора Орбана и позив на такву врсту консултације?

Он је хтео да припреми терен и распири ксенофобију плашећи Мађаре тероризмом, болестима, могућношћу стварања уније европског калифата... Али му је сувише мали број Мађара одговорио.

Ипак, када сте као организација која се бави политичком и законском заштитом имиграната и буђењем свести позвали грађане да одају пошту страдалим мигрантима у камиону хладњачи, на скупу је горело само пет стотина свећа. Само толико људи је дошло да изрази жаљење због ове трагедије?

Ми смо били изузетно задовољни што је дошло толико људи, јер смо их позвали на брзину преко „Фејсбука”. Али истина је да много више људи вербално подржава протесте против десничарских закона и политике Виктора Орбана него што је спремно да то јавно искаже и крене у било какву врсту политичке акције.

Како то тумачите?

Опозиција је у Мађарској исцепкана и има, као што је случај у многим посткомунистичким земљама, идолопоклонички став према ЕУ. Они на Европску унију гледају кроз црно-беле наочаре. Западају у конфузију када искрсну овакви догађаји.

Зар Европска унија сама није показала велику хипокризију када је о мигрантима реч?

Апсолутно. Убеђена сам да играју двоструку игру и кад критикују Орбана. С једне стране, јавно говоре о заштити људских права, а иза сцене им одговара заоштрена политика према мигрантима. Одговара им да Виктор Орбан доноси и спроводи драконске законе и спречи улазак толиког броја људи у Европу.

Мислите ли да се Орбан прибојава ултрадеснице, чија популарност расте?

Он преузима екстремну реторику од Јобика (Покрет за бољу Мађарску), мађарске опозиционе радикалне националистичке партије чији је прокламовани циљ „заштита вредности и интереса Мађара”. Орбан страхује од победе екстремне деснице, па преузима њихове предлоге закона и представља их као своје. То се дешава и у другим земљама. Француски републиканци и Никола Саркози све чешће преузимају речи и изјаве од Националног фронта и приказују их као своје.

Шта очекујете од самита у Бриселу 14. септембра о имигрантима?

Нажалост, очекујем да се крене ка постепеном укидању слободног кретања по шенгенској зони и да се цртају нове границе и граде утврђења. То ће онда значити крај Европе као концепта и принципа. Слободно ће се кретати роба и новац, али не и људи.

Ви као организација нисте повезани ни са једном политичком партијом или са било којим телом ЕУ?

Да. Ми себе сматрамо независном организацијом и немамо запослене службенике. Све се ради волонтерски уз други посао. Ја, на пример, радим на Универзитету у Будимпешти, али волонтирам у Мигсолу, чији сам члан већ три године. Волонтерски рад се, зависно од могућности, обавља између једног и тридесет часова недељно.

Зорана Шуваковић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер