Lukašenko optužio Rusiju da hoće da osvoji Belorusiju

Moskva, 29. maja – Zabranjujem da prosite novac od Rusije. Od današnjeg dana nastupa drugo vreme. Ako ne ide s Rusijom, ne treba se klanjati, ne treba cvileti i plakati. Treba svoju sreću tražiti u drugom delu planete, izjavio je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko dan posle sastanka Saveta ministara savezne države Rusija i Belorusija na kojem je učestvovao i ruski premijer Putin.

Razlog za Lukašenkovo ljutnju bio je ne samo odlaganje isplate poslednje rate kredita od dve milijarde koji je Rusija već odobrila Belorusiji, već i kritika koju je ruski ministar finansija Aleksej Kudrin uputio na račun ekonomije njegove zemlje koju je nazvao „parazitskom”.

„Isplata poslednje tranše kredita od 500 miliona zavisiće od ekonomske politike koju sprovodi Belorusija”, rekao je Kudrin izrazivši uverenje da uskoro Belorusija neće moći da vraća kredite.

Prema Lukašenkovim rečima, Kudrin je imao nameru da poseje paniku u Belorusiji, i to je učinio u dogovoru sa beloruskom opozicijom.

„Ako je kod njih (u Rusiji) tako dobra ekonomska situacija, otkud onda pad BDP od 10 procenata. Mi imamo drugačiju ekonomiju, ali BDP je prošle godine porastao za 1,5 posto“, rekao je Lukašenko, zatraživši od premijera Sidorskog da „ne ide utabanim stazama. Treba ići na druga mesta gde nas ne znaju, gde nas čekaju. Ako treba, prodavaćemo po deset traktora, po jedan kombajn i uvoziti šećer na kašičicu”.

On je saopštio da je sklopio ugovor sa Kazahstanom o prodaji 40 tona šećera, i da to treba da bude primer ministrima: „Što stalno idete u tu Rusiju odakle vas šutiraju? Zar ne razumete da nije prvi put da se stvara situacija kad hoće da nas osvoje golim rukama, besplatno? Pa juče je Putin dok su leteli prema Minsku sa Kudrinom usaglašavao stavove. I odjednom se Kudrin oglasio tiradom. Šta, mislite da to nije bilo dogovoreno? Sve je to bilo planirano”, rekao je Lukašenko dodavši da je u pitanju velika igra.

 „Imajte u vidu, ako izdržimo – imaćemo državu. Ako ne – zgužvaće nas i besplatno strpati u džep.”

Istini za volju, premijer Putin je Kudrinove izjave nazvao neumesnim i pohvalio ekonomiju Belorusije, obećavši da će Rusija, kad god zatreba, biti oslonac Belorusiji. Ipak, traženi kredit nije odobren, a pregovori se, bar je tako bilo dogovoreno pre današnje Lukašenkove izjave, nastavljaju.

U poslednje vreme odnosi između Rusije i Belorusije su postali prilično zategnuti. Minsk redovno optužuje Moskvu da koči ispunjavanje zajedničkog antikriznog plana kao i da vrši pritisak da Belorusija prizna Abhaziju i Južnu Osetiju.

Lukašenko je nedavno izjavio da je dalja integracija dve države nesvrsishodna jer vlada Rusije blokira sve odluke koje predsednici donesu. „Ako nas Rusija ne pušta na svoje tržište, čemu onda integracija”, zapitao se on.

Istovremeno, Belorusija je postala član projekta „Istočno partnerstvo”, što sigurno iritira Rusiju. Nezvanično, uslov za učešće Belorusije u tom projektu bio je da Minsk ne prizna nezavisnost Abhazije i Južne Osetije.

Ipak, ne može se reći da se Minsk definitivno opredelio za Evropu umesto Rusije – koraci prema Evropi smenjuju se izjavama o nameri da se na teritoriji Belorusije razmeste ruski raketni kompleksi „iskander”. Pored toga, beloruska ekonomija veoma je zavisna od Rusije i raskid s njom dok traje ekonomska kriza bio bi koban. Ruski interesi su drugačije prirode – Belorusija se smatra jedinim pravim saveznikom Rusije. Ukoliko bi joj ona zaista okrenula leđa i eventualno ušla u NATO (što bi alijansa oberučke dočekala), moglo bi se dogoditi da se NATO nađe na samim granicama Rusije.

(Politika)