Луис Брито Гарсија: Економска криза је мајка фашизма

Холивуд приказује фашизам као екипицу лоших у униформи који ремете стандарде и издају наређења. Стварност је још изопаченија. Према речима Франца Леополда Нојмана (у Behemoth:The Structure & Practice of National Socialism, 1933–1944) фашизам је апсолутно саучесништво између крупног капитала и државе. Тамо где интереси крупног капитала постају интереси политике, ту је близу и фашизам. Није ни чудо што се јавља као одговор на комунистичку револуцију у Совјетском Савезу.

Фашизам негира борбу класа, али у тој борби представља наоружану мишицу капитала. Нижу средњу класу и маргинализоване слојеве испуњава страхом од економске кризе, од левице и пролетаризације и представља их као парамилитарце, како би бруталном силом смањио број социјалиста, синдикалаца, радничких и друштвених покрета. Мусолинија су плаћали фабрика оружја „Ансалдо“ и енглеска тајна служба; Хитлера су финансирали произвођачи оружја из Рура; Франко је имао подршку велепоседника и привредника, Пиноче – САД и чилеанске олигархије.

Економска криза је кћер капитализма и мајка фашизма истовремено. Упркос томе што је била у победничком тиму у Првом светском рату, Италија је из рата изашла толико уништена да је средња класа урушена и приређено јој је масовно учешће у Мусолинијевом маршу на Рим. На мајским изборима 1924, Хитлер је добио само 6,5 одсто гласова,у децембру исте године само три процента. Међутим, 1932. је добио 37,2 одсто и дошао је на власт, што је искористио за укидање других партија. Али фашизам не ублажава кризу – он је отежава. За време Мусолинија животни трошкови су троструко порасли. Хитлер је незапослене запослио у производњи наоружања која је довела до Другог светског рата који је опустошио Европу и оставио иза себе 60 милиона мртвих. Франко је започео грађански рат чија је цена била више од милион мртвих и неколико деценија пропасти. Аргентински фашисти су погубили око 30.000 сународника, Пиноче је убио око три хиљаде Чилеанаца.

Фашизам окупља масе, али служи аристократијама. Његове вође долазе из високих класа и успостављају хијерархијске и ауторитарне системе. Историчар Чарлс Мајер наглашава да је 1927. године 75 одсто чланова италијанске фашистичке партије било из средње и ниже средње класе, само 15 процената су били радници, а 10 одсто је долазило из елите. Они су међутим заузимали високе позиције и одређивали су коначне циљеве. Хитлер је успоставио Fuhrer-Prinzip: сваки функционер треба да користи подређене како му драго зарад постизања циља, а рачуне полаже искључиво надређеном. Каудиљо фалангиста је одговоран само пред Богом и историјом, боље речено, ни пред ким.

Фашизам је расистички: Хитлер је постулирао супериорност аријевске „расе“, Мусолини је збрисао Либијце и Етиопљане, а планирао је и жртву пола милиона „варварских и инфериорних“ робова у корист 50.000 супериорних Италијана. Фашизам због својих циљева жртвује народе и културе које презире. Фалангисти су узели контролу над Шпанијом уз помоћ маварских трупа из Мелиље. Алберт Шпер, Хитлеров министар привреде, продужио је Други светски рат за још две-три године производњом оружја у којој је радило три милиона робова „нижих“ раса.

Фашизам је благословен:свештеници су подржавали фалангисте који су излазили да убијају ближње и стрељају песнике. Папа је благословио трупе које је Мусолини послао у рат. Никада није осудио Хитлерово насиље. Црква се клањала Франку и Пиночеу као идолима.

Фашизам је женомрзачки. Мисија жена се своди на Kirche, Kuchen, Kinder,то јест на цркву, кухињу, децу. Никада ниједна пратиља није јавно наступала уз свог лидера – они који су их имали, крили су их или су их потпуно потиснули. Никада нису прихватили да једна жена напредује својом заслугом или иницијативом. Хитлер их је затварао на фарме за узгој како би рађале аријевце; Мусолини им је доделио улогу утробе за повећање италијанске демографије; Франко и Пиноче су их ограничили на цркву и салу за порођаје.

Фашизам је антиинтелектуалан. Све авангарде прошлог века биле су напредне: експресионизам, дадизам, надреализам, конструктивизам, кубизам, егзистенцијализам, нова фигурација. Све њих је, изузев футуризма, третирао као „дегенерисану уметност“. Фашизам не измишља, већ рециклира. Верује само у јуче, једно имагинарно јуче које никада није ни постојало. Фашизам је убио Матеотија, заточио Грамшија, стрељао Федерика Гарсију Лорку, погубио у затвору Хосеа Ернандеса. Пиноче је убио Виктора Хару. „Када чујем реч култура, вадим пиштољ“, говорио је Геринг. Када будемо чули да се говори о фашизму, вадимо нашу културу!

Венецуелански писац и есејиста, текст објављујемо поводом 9. новембра, Међународног дана борбе против фашизма и антисемитизма, у знак сећања на почетак прогона Јевреја у Нeмачкој 1938. („Кристална ноћ“)

(Политика)