уторак, 19. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Љубодраг Стојадиновић: Вучић и баба - нека председник отвори свој досије, председника „Српске листе“, или свог брата Андреја
Хроника

Љубодраг Стојадиновић: Вучић и баба - нека председник отвори свој досије, председника „Српске листе“, или свог брата Андреја

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 18. септембар 2018.

На једној друштвеној мрежи, млада жена је објавила „пост“, под пуним именом, презименом и припадајућим ликом. Нешто испод тога важна фотографија, уз гримасу модела, која је више него непријатна. А испод свега потпис: „Послаћу ја теби баба Цоку, је*аћу ти мамицу!“

Чекајте, ко беше баба Цока? Старица којој се тепа, крштено јој је име Стојанка, а овде је изненада постала урбани херој виртуалног устанка. И то због јавног убиства неког инвеститора, раније добро познатог органима реда и судовима.

Овде је баба, трагајући за својим разумевањем правде, скроз обрнула Достојевског, као чарапу: убила је Раскољникова. То је чисти злочин, јавно недопустива и строго кажњива радња у Србији, али могућа је уметничка (театарска, романескна) транспозиција о дубинама мотива, који могу бити привидно јасни само на први поглед, али недокучиви у својој суштини. Паковићу, друже, ево посла за тебе.

Баба Стојанка је, дакле, решила да узме ствар у своје руке, а та ствар не беше ни нож ни секира (која у Србији најбоље успева у рукама старамајки), него пиштољ. Знала је шта ради, тако да несрећна жртва није имала ни промил могућности да избегне најгори исход на градилишту.

Независно од личне муке, која ју је одвела у тешко злодело, баба Цока је изненада постала урбана легенда овог мрачног града, врста Зороа који спасава сиротињу од разбојничке хидре. Или бар даје некакв ужасан пример како изгледа покушај последњег отпора. И то без маске, само са качкетом на глави, без мотоцикла, са којим би утекла, без сарадника, без журбе и кајања.

Значи ли то да у Србији више не постоје параметри који дефинишу вредносни систем, да смо као друштво запали у живо блато, у свеопште безакоње, што све уводи у симболичку и реалну првобитну заједницу: право јачег и бржег, отимање од слабијег, страх вође хорде да ће бити спаљен на сламној ломачи, или бачен гладним псима, незајажљивост елитне касте која је изникла из дна и фекалног ђубрета, апологија сопственог злочина који је племенски врх одредио као вредност у коју се не сумња.

Е сад, у тај чудовишни ред ствари, усред добро уређеног приоритета у монополу на злочин, упала је једна баба. Свој пуцањ у „инвеститора“ она је разумела као једину могућност за истеривање правде, јер је другачије није могла истерати, у њеној одлуци садржана је аналогија са заштићеном структуром центра злочина: нико од њих ни за шта није одговарао.

На мрежама је велики замах узео нови тренд у разумевању неизбежног отпора: нема правде док је сами не отмемо од разбојника, фалсификатора, злочинаца и кривоклетника. Таква идеја је, наравно, на појавној равни погубна, јер су сви они на важним позицијама, али има своје темеље у ендемској одбрани живота и права на њега.

Баба Стојанка није бранила живот, него имовину, али и себе од свеопштег безакоња. Ту су већ сви услову за конструкцију амбијента дивљег запада, који више нимало не зависи од опасне бабе, мада је она потегла последња. Ствар би могла да буде сасвим једноставна: враћање владавини права. Али у том случају режим би био покошен, јер је његов живот управо створен на негацији свега што прописују закони.

Због тога борба власти за потпуно безакоње постаје пресудна, све што личи на правду биће укинуто личним вербалним актима карикатуралног врховника, логореичног арлекина који се сваког боговетног дана обраћа нацији. Којој нацији? Та апстрактна категорија сачињена од грађана и оних који то нису, давно се распала на резигниране и обмануте, дубоко подељена на занесене фанатике одвратне празнине, и немоћне посматраче сопственог нестајања.

У обраћању нацији од прекјуче, Вучић је свим силама напао бабу, претећи (баби) да ће открити њен досије, да народ види ко то убија часне трудбенике по градилиштима. Претио је и онима који је подржавају, бојећи се злог семена побуне, јер је ето, Цока жртвовала остатке своје старости, и испалила први устанички метак.

Тако се храбри борац за Србију, онај који свакоме уме и може да каже све, утртарио од заробљене старице, спреман да таблоидима открије њене девојачке тајне. Да није преписивала у средњој школи, опљачкала банку, или била домаћи издајник, Сорошев сарадник, или пребила комуналног полицајца, или допустила да јој саксија падне са прозора? Или негде написала како је председник ружан, зао, подао и лажљив, или да је био радикалски приправник и Шешељев шталски момак. Она је убица, не каје се, ништа се теже из њеног досијеа не може ископати. Шта ако је вођа нешто много горе?

Зашто председник не открије ко је убио Оливера Ивановића, а први би то морао да зна, нека нам отвори досијеа лидера Српске Листе и брата му Андреја, нека покаже бар један академски рад из своје околине који није преписан.

Нека ухвати Вулина за уво и натера га да каже одакле му паре за стан, како је Мали постао најбогатији мешетар на Балкану, нека објасни како су његове слуге постали крезови за само пар година. Само пар година пре тога, били су дрипци који су цедили млако пиво испред сеоских бакалница.

Нека отвори свој досије, и одатле прочита све што је желео да заборави, нека јавно каже за кога је покрао пензије.

Нека каже који је протомајстор озидао онај гнојави чир на врху Копаоника.

Нека заустави отимаче имовине и своје бахате и алаве харачлије. Иначе ће их зауставити грађани. Ако закона нема, или га први руши онај који би морао најревносније да га брани, право је грађана да ствари закона узму у своје руке.

(Љубодраг Стојадиновић - Пешчаник)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер