Љиљана Смајловић председница УНС-а, примедбе на изборну процедуру

Новинарка недељника НИН Љиљана Смајловић изабрана је за председницу Удружења новинара Србије (УНС).

На Изборној скупштни УНС-а, која се у недељу завршава у Врњачкој Бањи, Љиљана Смајловић је добила скоро четири пута више гласова од противкандидата Ђура Билбије, слободног новинара.

За Смајловићеву је гласало 195, од укупно 255 чланова изборне скупштине.

Њен противкандидат, дугогодишњи дописник "Новости" из Москве и бивши главни и одговорни уредник "Курира" и "Гласа јавности" Ђуро Билбија добио је 52 гласа.

Одлука о избору председника је донета после синоћне жучне дискусије и подељених мишљења између чланова Актива ветерана и бивше управе, коју је предводио Нино Брајовић.

Ветерани су имали примедбе на изборну процедуру за органе удружења, а једна од примедби била је што кандидати за председника нису претходно изнели свој програм рада.

Изборна скупштина УНС-а заседала је до касно синоћ, а изборна комисија је радила до раних јутарњих часова.

Скупштина je протекла у полемичкој расправи и потпуној поларизацији младих чланова и ветерана. Део новинара у недељу је напустио изборну скупштину УНС-а.

Чланови Друштва новинара Војводине и Актива ветерана Удружења новинара Србије (УНС) напустили су Изборну скупштину УНС-а незадовољни начином на који је гласано за новог председника тог удружења.

Како је агенцији Бета рекла потпредседница Актива ветерана УНС-а Љљана Зоркић око 120 учесника напустило је Изборну скупштину на којој је за председницу изабрана Љиљана Смајловић због, како је навела, "недемократског начина избора".

Међутим, бивши председник УНС Нино Брајовић одбацио је те оптужбе и казао да је Скупштина била потпуно регуларна.

"Предложени кандидати, Љиљана Смајловић и Ђуро Билбија, нису представили своје програме, а остали чланови нису имали прилику да дискутују о њиховој кандидатури", казала је Љиљана Зоркић.

Према њеним речима, гласало се око поноћи у ходнику, што не може бити у духу демократске процедуре.

Додала је да поједини чланови Кандидационе комисије нису ни оверили своје гласачке листиће, што показује да гласање није било могуће контролисати.

Љиљана Зоркић је навела и да представнику Друштва новинара Војводине Миклошу Маротију није дозвољено да буде на листи кандидата за новог председника УНС-а.

Такође, према наводима Зоркићеве, учесницима Изборне скупштине није било омогућено да говоре о имовини УНС-а, пре свега згради у Ресавској улици у Београду.

Брајовић је, међутим, казао да се гласало у два круга - једном синоћ и једном данас, као и да су они који су незадовољни радом Скупштине имали представнике у телима која су контролисала гласање.

"Према томе, Скупштина је у потпуности била регуларна", казао је Брајовић.

Према његовим речима, нису тачне ни оптужбе да се о појединим темама није могло расправљати и да је он сам имао излагање о имовини УНС-а.

Поводом оптужби да представнику Друштва новинара Војводине Миклошу Маротију није омогућено да буде кандидат за председника УНС-а, Брајовић је казао да је Мароти био и кандидат за суд части тог Удружења.

Према његовим речима, према Статуту УНС-а не може се бити кандидат за две функције, па су сви са двоструким кандидатурама опоменути да једну повуку.

Пошто Мароти није повукао ниједну кандидатуру, а најпре је кандидован за суд части, није могао бити и кандидат за председника УНС-а, рекао је Брајовић.

На скупу је истакнут је и захтев да новинари добију бенефицирани радни стаж и да се посвети већа пажња информисању националних мањима, посебно Рома.

(Мондо)