| Хроника | |||
Леонид Ивашов: БРИКС и реорганизација света |
|
|
|
| субота, 23. април 2011. | |
|
Замислите, први су пут у последњих десетак година стручњаци за геополитику, који стоје на позицијама цивилизацијског прилаза анализи светских догађаја, осетили реално оваплоћење идеја Н.Ј.Данилевског, О.Шпенглера, А.Џ.Тојнбија, који су убеђивали да ће доћи време када субјекти светске политике неће бити етноси и државе, већ ће то постати културно-историјски типови, или цивилизације. На кинеском острву Хајнањ су се састали прeдседници пет држава, чланова БРИКС-а. Рекло би се – обичан догађај: колико ли је само у свету до сада створено најразличитијих групација држава које су се водиле при том заједничким интересима. Међутим, БРИКС, како се мени чини, је нешто специјално: састале су се државе, које представљају матрице светских етно-културних поклапања погледа, т.ј. цивилизација. Договори, који су постигнути на њиховом састанку – састанку лидера Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке, представљају конкретан почетак преуређења светског поретка, директан изазов захтевима глобалне финансијске елите Запада за влашћу над читавим светом, уз ослањање на долар и војну снагу. Већ одавно ни за кога не представља тајну да су САД, штампајући празне (у ствари ЛАЖНЕ) доларе и натурајући га као светску валуту, много десетина година себи обезбеђивале сит живот и развој. А при том су храниле и своје одане савезнике и сателите. Земље, које су после распада СССР покушале да створе сопствену политику, те да раде изван оквира зоне моћи америчког долара, подвргаване су снажном притиску са свих страна и они, који су „устали“ против долара – су били уништени. Председник Ирака Садам Хусеин, који је забранио коришћење америчке валуте у земљи и обрачун за нафту у доларима, је уништен заједно са државом на чијем је челу био. Моамер Гадафи је дозволио процес продаје нафте и гаса искључиво за златне динаре, уместо за доларе, и одмах је бомбардован. Ка Ирану, који је такође одбио долар, Американци су одмах окренули оружје, и да не би доживео војну агресију Иран је био принуђен да смекша своју антидоларску позицију.
Земље БРИКС-а поседују потребне енергетске изворе не само за преживљавање (у условима све већег дефицита угљоводоника, хране, воде за пиће, електрике), већ и за динамичан развој, што се за Европу и САД не може рећи. Пребацивање узајамног кредитирања међу државама које припадају БРИКС-у на националну валуту јако смањује њихову зависност од САД, и уопште од Запада. А то је само први корак, мали део новог геополитичког пројекта. Изјава земаља БРИКС-а о Либији је за сада само алузија на политичке „репресије“ против Запада, уколико он не прекине своју експанзију снаге у источном правцу. Председник Ху је, такође, критиковао администрацију САД због кршења људских права у Америци и упозорио Вашингтон да се не меша у унутрашње ствари Кине. С обзиром на то да више од 13 милиона Кинеза живи у Америци, а који су довољно лојални Пекингу, изречено представља више него озбиљно упозорење. Ако говоримо о следећим корацима „велике“ петорице, долази се до логичне шеме: - развој координације у политичкој, економској, еколошкој и осталим сферама живота; - пријем у БРИКС и других земаља, које спадају у „цивилизацијску“ орбиту „петорице“ (Русија – земље Заједнице Независних Држава, Бразил – Латинска Америка, Јужноафричка Република – афричке земље, Кина – земље Југоисточне Азије, Индија – земље Јужне Азије); - Прикључивање БРИКС-у исламског света, спајање исламских држава (Иран, Сирија, Малезија, Турска) са „петорицом“; - Формирање и остваривање консолидованих реакција у вези са најважнијим међународним проблемима; - Реорганизација универзалних међународних организација (на пример – да у СБ ОУН буде стално чланство за светске цивилизације); - Формирање заједничког тржишта, зоне у којој ће постојати финансијско–економска координисаност; - Узајамне обавезе у вези са безбедношћу; - Још неке друге. Данас два процеса одређују правац геополитичких померања у свету. Први процес представљају покушаји да се на било који начин, чак и најнељудскијим методама, у свету формира једнополарни светски поредак, у коме ће владати новац и војна сила. Управо такав поредак омогућује организовање криза, ратова, глади и осталих напасти, како би се преко страдања великих маса људи човечанство довело до неопходности да се створи једна - светска влада, у којој ће „делиоци“ бити најкрупнији банкари и финансијске империје. Други процес представља формирање алтернативног светског поретка, избалансиранијег и праведнијег; са другачијим, природнијим смислом живота у хармонији са природом, другачијим типом економије и финансијског система, другачијом организацијом друштвеног живота итд. С обзиром да су поједине државе и њихове владе изгубиле могућност противљења глобалном финансијском монструму, на арену борбе за спасавање човечанства излазе светске цивилизације, које почињу да кординишу своје напоре, а међу њима ће БРИКС да представља једну од првих проба. Поред је ШОС, те је врло вероватно да ће се оне слити у једну организацију, или врло тесно сарађивати. Треба да се констатује да се овде ради о процесу избијања цивилизација источног типа у прве редове светске политике и економије са, у односу на западне, потпуно различитим духовно-моралним вредностима, стандардима живота, принципима социјалне организације. Такође треба рећи да је овај процес неизбежан, због закономерности геополитичких промена на планети.
Успех процеса започетог на острву Хајнањ ће у многоме зависити од научно формулисаних циљева, замисла, концепције и стратегије. И то је пре свега посао науке геополитике. Кинески другови су, руководећи се примером Руске академије за геополитичке проблеме, формирали одговарајуће структуре и дали им државни карактер. Постоје врло снажни геополитички центри у Индији, геополитичка доктрина индијске државе је интересантна. За Русију је развој и снажење геополитичке моћи БРИКС-а од животне важности не само ради добијања самосталног међународног статуса, већ и због очувања своје државности и територијалне целовитости. Много среће, БРИКС! Леонид Григорјевич Ивашов – председник Академије за геополитичке проблеме, професор на Московском државном лингвистичком универзитету (Фонд стратешке културе) |