Лазар Крстић: У последња два месеца у јавном сектору запослено 3.000 људи

Министар финансија Лазар Крстић изјавио је данас да је у последња два месеца прошле године у јавном сектору на неодређено запослено око 3.000 људи.

Крстић је подсетио да је крајем новембра саопштио да је на крају октобра у јавном сектору запослено 740.000 људи, а да је прошле недеље изнео податак да је тај број око 780.000.

- Ту се не говори о запошљавању 40.000 људи, него о њиховом откривању, и биће их још - рекао је Крстић и додао да ће тај број премаштити 800.000.

- Све спекулације да је запослено 40.000 људи, све рачунице које са тим имају везе и било какве друге спекулације око тога колико је људи запослено, од ког периода до ког периода нису ништа друго него спекулације, а за неке мислим да су чак и спинови - рекао је Крстић новинарима.

Према његовим речима, радна места на којима је запослено тих 3.000 људи, "нису нужно нова, већ су постојала по систематизацији, па су попуњена", рекао је Крстић.

Он је додао да то није више од уобичајеног и да тај прилив постоји и претходних година, због чега је уведено ограничавање запошљавања у јавном сектору.

Он је рекао да у Србији има око 10.000 институција, а у преко 1.000 њих је било запошљавања по мало.

- Ми тај прилив имамо и претходних година и то је разлог због кога смо увели ограничавање запошљавања у јавном сектору и конституисали комисију која ће се тиме бавити - објаснио је Крстић.

Како је додао, претходних година се нико није усудио да изадје у јавност са подацима колико људи ради у јавном сектору.

Крстић је рекао да ће комисија, која је формирана, радити тако да се замени један у пет, од оних који оду из јавног сектора у пензију или по неком другом основу.

- То значи да ћемо одобравати око 300 радних места месечно - рекао је Крстић.

Крстић: Знак поверења ММФ-а

Београд -- Министар финансија Лазар Крстић изјавио је да је долазак мисије ММФ-а у Србију током предизборне кампање – преседан.

Крстић је оценио да то представља знак поверења да ће држава наставити да спроводи реформе.

"ММФ иначе не долази кад год су изборне кампање или у предизборно време, и то је велики знак поверења нама, као држави, да ћемо спровести оно што смо започели. Ја верујем да ће ти преговори бити тешки, али ми имамо циљ и истрајаћемо на њему - да направимо аранжман са ММФ-ом", рекао је он.

Министар Крстић је истакао да долазак ММФ-а "улива огромно поверење инвеститорима" и да је знак тога да је земља на реформском путу и да од њега неће битно одступати.

"Природа ствари је да влада у техничком мандату не може да потпише уговор са ММФ-ом, те би само потписивање уследило после избора, али ми очекујемо да ћемо велики део преговора обавити у ове две и по недеље док су они ту", навео је Крстић подсетивши да ће мисија ММФ-а бити у Србији од 26. фебруара до 13. марта.

"Ми имамо на кључним позицијама људе са нестраначким агендама и ова влада је од октобра до данас предузела одговорне кораке који не иду у корист ниједној политичкој странци, а нарочито онима на власти", истакао је он одговарајући на питање зашто ММФ има поверења у Србију да ће спроводити реформе.

Поводом одлагања одлуке о зајму Светске банке, Крстић је навео да тај кредит није укинут и да се ради о 250 до 500 милиона долара, "зависно од тога како будемо преговарали, и везани су за предузећа у реструктурирању и завршетак тог процеса".

Он је навео да ће, после почетка преговора Србије са ММФ-ом, и тај кредит бити повезан, јер су Светска банка и ММФ део исте групације

"Та средства јесу у нашем буџету и ми рачунамо на тај новац, али не нужно у фебруару, већ у току године", рекао је Крстић истичући да би тај зајам могао да пристигне у трећем или четвртом кварталу.

"Битно је да тај новац дође јер ће то, са једне стране, показати да напредујемо у реформама везаним за предузећа у реструктурирању, а, са друге стране, је под јако повољним условима", истакао је он.

"Инвеститори сматрају да ћемо се унормалити"

Крстић је изјавио да је у 2013. години дефицит буџета на консолидованом нивоу био 4,8 одсто бруто домаћег производа (БДП), уместо планираних 5,3 одсто, што значи да је направљена уштеда од око 20 милијарди динара.

Крстић је оценио да је то добар знак, као и чињеница да су двогодишње државне динарске обвезнице продате по каматној стопи нижој од понуђеног купона.

Према његовим речима, то је знак да "инвеститори сматрају да ћемо се унормалити као држава што се тиче јавних финансија".

Крстић је подсетио да је на републичком нивоу у 2013. години остварен планирани буџетски дефицит и поред прецењених прихода у ребалансу буџета, захваљујући мерама штедње.

(Танјуг)