Laslo Varga: Bez rešenja kosovskog pitanja proces EU integracija se ne može ubrzati

 - Nacrt rezolucije o Srbiji, o kojem će danas u Briselu raspravljati Spoljnopolitički odbor EP, izuzetno je izbalansiran predlog i predstavlja objektivnu, trenutnu sliku naših evropskih integracija i kad je reč o najvažnijem političkom pitanju - odnosima između Beograda i Prištine, ali i o ostalim možda na prvi pogled manje značajnim, ali  svako izuzetno važnim temama i kriterijumima vezanim za nastavak ovog procesa. Ključna rečenica nalazi se u prvoj  tačci,  u kojoj Evropski parlamnent poziva Evropski savet da  dodeli Srbiji status kandidata, ali pod uslovom da Srbija ispuni one zadatke koje je utvrdio Evropski savet 9. decembra prošle godine. Mislim da je to ključna rečenica, s tim što naravno ima još puno rečenica  koje razrađuju ovu najbitniju poruku - objašnjava za „Dnevnik“ predsednika Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Laslo Varga, uoči razgovora o deklaraciji koja konačno treba da bude usvojena početkom marta.

- Sve te formulacije govore  o tome da je s jedne strane potrebno što brže nastaviti dijalog, a sa druge strane implementirati sve ono što je dogovoreno. Posebno se apostorfira pitanje predstavljanja, odnosno učešća Kosova u regionalnoj saradnji i to je otprilike ono što je najbitnije i što će imati najveći uticaj  na donošenje odluke o našoj kandidaturi za članstvo u EU. I naravno još jedna rečenica, koja se odnosi na barikade, izuzetno je bitna, jer ta formulacija praktično poziva Vladu Srbije da obezbedi uklanjanje barikada. Znači, imamo nedvosmislenu poruku, ako saberemo šta evropski parlament od Srbije očekuje. Sve ovo je još uvek  u nacrtu, pa se  ipak može govoriti samo  u kondicionalu. Do naredne srede postoji mogućnost  podnošenja amandmana i sigurno je da će ih biti veliki broj, da će dosta formulacija biti izmenjeno, ali suštinska poruka će ostati onako kako sada u dokumentu stoji.

* Iz dokumenta se na prvi pogled čini da je ostao isti ton koji je provejavao u decembru, kada naša kandidatura nije prošla?

- Nije ništa ublaženo. Potpuno je isti ton u poređenju sa dokumentom od 9. decembra i zaključcima Evropskog saveta. Ali, na primer, ovaj novi dokument nigde ne spominje ukidanje takozvanih paralelnih institucija, što je blaže u odnosu na stavove pojedinih država članica EU. Ali, ipak, ne može EP  imati stav koji nije u skladu sa generalnom atmosferom koja  vlada u EU.

* Da li je dovoljno vremena do marta da ispunimo uslove koje nismo ostvarili do početka decembra? Da li smo opet u vremenskom tesnacu, pošto su uslovi delikatni za Srbiju?

-  Mislim da je možda manji problem vreme, već da  je problem politička volja. Sama činjenica da je sada predizborni period, dodatno komplikuje celu sitaciju. Ne znam i ne verujem da bilo ko zna šta će biti na kraju odluka 1. ili 2. marta, naravno uz ogradu da ključni ljudi u EU imaju svoj stav, ali generalno je teško i nezahvalno prognozirati. Ono što će sigurno imati veliki uticaj su, sa jedne strane barikade, sa druge strane primena dosadašnjih sproazuma, sa treće strane pronalaženje rešenja oko predstavljanja Kosova u regionalnim inicijativama. U nacrtu rezolucije ne spominje se referendum Srba na severu Kosova, ne znam razlog  da li zato što je možda najveći deo teksta pisan ranije, ali verovatnije je da izvestilac nije imao nameru da to stavi u tekst. Pretpostavljam, isto tako, da će biti amandmana u pravcu da se EP prema tog događaju odredi, što će takođe komplikovati celu situaciju. Ja sam više pesimista nego optimista, ali to ni u kom slučaju ne znači da ne postoje šanse za pozitivnu odluku. Ono što je ključno i vidi se i iz ovog dokumenta i iz svih drugih, da bez rešenja kosovskog pitanja ovaj proces evropskih integracija neće biti moguće ubrzati. Dakle, ovo  je postalo, kako se u pravu kaže, jedno prethodno pitanje, koje se mora razrešiti da bi se glavni spor rešavao.Problem je u tome što i za kandidaturu, i za početak pregovora o svakom poglavlju, u svakoj rundi, Srbija će se naći  u identičnoj situaciji, dok ovaj problem  ne reši. To je postalo očigledno i iz tog razloga odluka o kandidaturi i ako bude pozitivna, biće simbolička, jer suštinski ovaj proces se neće ubrzati dok se ovo, kako sam rekao, prethodno pitanje ne reši.

* Da li to prethodno pitanje znači priznanje nezavisnosti Kosova?

-  Osim uspostavljanja diplomatskih odnosa, taj  pojam priznanja  se može interpretirati na razne načine. Ukoliko se uspostave diplomatski odnosi, onda se više ne može interpretirati onda je to priznanje, ali pre toga normalizacija odnosa može značiti kvalitet više, koji ne mora da podrazumeva ni u kom slučaju formalno priznanje, ali suštinski znači prihvatanje činjenice da će u jednom trenutku i Kosovo praktično biti u procesu evropskih integracija, verovatno ne u nekom bliskom periodu, ali u jednom treutku će aplicirati za članstvo u EU. Bez prihvatanja te mogućnosti, teško mogu da zamislim da mi možemo doći do punopravnog članstva. Teško mogu zamisliti situaciju da mi punopravnim članstvom dobijemo mogućnost da blokiramo aspiracije nekog narednog kandidata. I to je,  mislim, ključno, manje je bitan ovaj formalni deo priznanja, uspostavljanja diplomatskih odnosa, to se ne traži, ali prihvatanje onoga što je stav velikih sila, to se traži.

* Ide li naruku Srbiji to što bi negativna odluka Evrope mogla značiti i radikalazaciju kosovskog pitanja kroz izborne rezultate u Srbiji?

- Sigurno da će to imati uticaja na odluku. I ovo pitanje, ali i generalno opasnost od destabilizacije političkih prilika i skretanja sa evropskog pitanja ... te mogućnosti će svakako uticati na  konačnu odluku Evropskog saveta. A da li će ova neka politička razmišljanja i argumetni na kraju biti presudni, ili ispunjavanje onih kriterijuma koje je pre svega nemačka kancelarka Angela Merkel saopštila, to ćemo videti početkom matra.

S. Stanković

(Dnevnik)