петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Ласло Варга: Без решења косовског питања процес ЕУ интеграција се не може убрзати
Хроника

Ласло Варга: Без решења косовског питања процес ЕУ интеграција се не може убрзати

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 12. јануар 2012.

 - Нацрт резолуције о Србији, о којем ће данас у Бриселу расправљати Спољнополитички одбор ЕП, изузетно је избалансиран предлог и представља објективну, тренутну слику наших европских интеграција и кад је реч о најважнијем политичком питању - односима између Београда и Приштине, али и о осталим можда на први поглед мање значајним, али  свако изузетно важним темама и критеријумима везаним за наставак овог процеса. Кључна реченица налази се у првој  тачци,  у којој Европски парламнент позива Европски савет да  додели Србији статус кандидата, али под условом да Србија испуни оне задатке које је утврдио Европски савет 9. децембра прошле године. Мислим да је то кључна реченица, с тим што наравно има још пуно реченица  које разрађују ову најбитнију поруку - објашњава за „Дневник“ председника Одбора за европске интеграције Скупштине Србије Ласло Варга, уочи разговора о декларацији која коначно треба да буде усвојена почетком марта.

- Све те формулације говоре  о томе да је с једне стране потребно што брже наставити дијалог, а са друге стране имплементирати све оно што је договорено. Посебно се апосторфира питање представљања, односно учешћа Косова у регионалној сарадњи и то је отприлике оно што је најбитније и што ће имати највећи утицај  на доношење одлуке о нашој кандидатури за чланство у ЕУ. И наравно још једна реченица, која се односи на барикаде, изузетно је битна, јер та формулација практично позива Владу Србије да обезбеди уклањање барикада. Значи, имамо недвосмислену поруку, ако саберемо шта европски парламент од Србије очекује. Све ово је још увек  у нацрту, па се  ипак може говорити само  у кондиционалу. До наредне среде постоји могућност  подношења амандмана и сигурно је да ће их бити велики број, да ће доста формулација бити измењено, али суштинска порука ће остати онако како сада у документу стоји.

* Из документа се на први поглед чини да је остао исти тон који је провејавао у децембру, када наша кандидатура није прошла?

- Није ништа ублажено. Потпуно је исти тон у поређењу са документом од 9. децембра и закључцима Европског савета. Али, на пример, овај нови документ нигде не спомиње укидање такозваних паралелних институција, што је блаже у односу на ставове појединих држава чланица ЕУ. Али, ипак, не може ЕП  имати став који није у складу са генералном атмосфером која  влада у ЕУ.

* Да ли је довољно времена до марта да испунимо услове које нисмо остварили до почетка децембра? Да ли смо опет у временском теснацу, пошто су услови деликатни за Србију?

-  Мислим да је можда мањи проблем време, већ да  је проблем политичка воља. Сама чињеница да је сада предизборни период, додатно компликује целу ситацију. Не знам и не верујем да било ко зна шта ће бити на крају одлука 1. или 2. марта, наравно уз ограду да кључни људи у ЕУ имају свој став, али генерално је тешко и незахвално прогнозирати. Оно што ће сигурно имати велики утицај су, са једне стране барикаде, са друге стране примена досадашњих спроазума, са треће стране проналажење решења око представљања Косова у регионалним иницијативама. У нацрту резолуције не спомиње се референдум Срба на северу Косова, не знам разлог  да ли зато што је можда највећи део текста писан раније, али вероватније је да известилац није имао намеру да то стави у текст. Претпостављам, исто тако, да ће бити амандмана у правцу да се ЕП према тог догађају одреди, што ће такође компликовати целу ситуацију. Ја сам више песимиста него оптимиста, али то ни у ком случају не значи да не постоје шансе за позитивну одлуку. Оно што је кључно и види се и из овог документа и из свих других, да без решења косовског питања овај процес европских интеграција неће бити могуће убрзати. Дакле, ово  је постало, како се у праву каже, једно претходно питање, које се мора разрешити да би се главни спор решавао.Проблем је у томе што и за кандидатуру, и за почетак преговора о сваком поглављу, у свакој рунди, Србија ће се наћи  у идентичној ситуацији, док овај проблем  не реши. То је постало очигледно и из тог разлога одлука о кандидатури и ако буде позитивна, биће симболичка, јер суштински овај процес се неће убрзати док се ово, како сам рекао, претходно питање не реши.

* Да ли то претходно питање значи признање независности Косова?

-  Осим успостављања дипломатских односа, тај  појам признања  се може интерпретирати на разне начине. Уколико се успоставе дипломатски односи, онда се више не може интерпретирати онда је то признање, али пре тога нормализација односа може значити квалитет више, који не мора да подразумева ни у ком случају формално признање, али суштински значи прихватање чињенице да ће у једном тренутку и Косово практично бити у процесу европских интеграција, вероватно не у неком блиском периоду, али у једном треутку ће аплицирати за чланство у ЕУ. Без прихватања те могућности, тешко могу да замислим да ми можемо доћи до пуноправног чланства. Тешко могу замислити ситуацију да ми пуноправним чланством добијемо могућност да блокирамо аспирације неког наредног кандидата. И то је,  мислим, кључно, мање је битан овај формални део признања, успостављања дипломатских односа, то се не тражи, али прихватање онога што је став великих сила, то се тражи.

* Иде ли наруку Србији то што би негативна одлука Европе могла значити и радикалазацију косовског питања кроз изборне резултате у Србији?

- Сигурно да ће то имати утицаја на одлуку. И ово питање, али и генерално опасност од дестабилизације политичких прилика и скретања са европског питања ... те могућности ће свакако утицати на  коначну одлуку Европског савета. А да ли ће ова нека политичка размишљања и аргуметни на крају бити пресудни, или испуњавање оних критеријума које је пре свега немачка канцеларка Ангела Меркел саопштила, то ћемо видети почетком матра.

С. Станковић

(Дневник)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер