Ламберто Занијер: Договор о техничким питањима умањује значај признања Косова

Важно је да се признању Косова приступи на такав начин да не утиче негативно на регионалну и међународну сарадњу, као и на односе између Србије и земаља које су признале независност Косова

У првој реакцији пошто су преговарачки тимови Београда и Приштине устали од стола, после дводневних разговора почетком месеца у Бриселу, шеф Унмика Ламберто Занијер је рекао да ће, када буде постигнут договор око техничких питања у Бриселу, питање признања независности Косова „бити све мање проблематично“.

У интервју за „Политику“ Занијер је на питање зашто мисли да ће се тако развијати ситуација, одговорио да није мислио на „признавање само по себи, него на проблем признања“.

– Важно је да се том проблему приступи на такав начин да не утиче негативно на регионалну и међународну сарадњу, као и на односе између Србије и земаља које су признале независност – каже Занијер.

Почетком марта боравили сте у Москви и заложили се за међународну истрагу поводом навода из извештаја Дика Мартија. Зашто мислите да је потребна независна истрага?

- Ја у потпуности препознајем важност инсистирања српског министра спољних послова Вука Јеремића да ове тврдње буду третиране на начин на који су третирани и други ратни злочини у региону. Дакле, услов је независност у истрази.

Које препреке стоје на путу УН будући да су још 2003. предале Хашком трибуналу информације у вези са овим наводима да воде ову истрагу?

- Мислим да је Унмик предао досијее Међународном кривичном суду за бившу Југославију јер се сматрало да је Хашки трибунал надлежни међународни суд за то питање. Што се тиче наше тренутне улоге, реконфигурацијом Унмикове функције у области владавине права у децембру 2008. искључена је могућност да Мисија преузме водећу улогу у истрази.

С друге стране, периодични извештаји генералног секретара Савету безбедности УН могу да обезбеде користан извор информација о напретку у истрази. Али да би се то догодило, потребна је нека врста функционалног односа са истражним органима. Ако Еулекс буде имао водећу улогу у истрази, ми бисмо већ имали припремљен споразум о сарадњи који би олакшао извештавање.

Зашто Ваши претходници нису ништа предузимали тим поводом протеклих година?

- Наравно, ја не могу да говорим у њихово име, али колико сам ја схватио није било довољно јаких доказа да би Тужилаштво поднело тужбу, чак ни после посете Албанији. Међутим, сматрало се да није у мандату Унмика да истражује било које наводно почињене злочине у Албанији, што је наглашено и податком да је истрага „жуте куће“ обављена под окриљем Међународног кривичног суда. Сада изгледа да је гдин Марти открио нове доказе, што ће, када буде обелодањено, омогућити поновно отварање истраге.

Како Ви разумете настојања САД и ЕУ да је Еулекс способан да обави ту истрагу и заштити сведоке, иако се зна да нема мандат ван Косова и да постоје озбиљне сумње да може да заштити сведоке?

- Савет безбедности УН може да да мандат Еулексу или било којем другом међународном механизму да истражује ван Косова. Што се тиче заштите сведока, сматрам да је то прави изазов. Ја нисам у позицији да оцењујем адекватност програма за заштиту сведока који Еулекс поседује у сврху ове заиста специфичне и веома изазовне истраге. У сваком случају, мислим да би било јако важно да се било којем механизму, који буде одабран да обавља ову истрагу, доделе адекватна средства за постављање кредибилног програма за заштиту сведока.

Косовске власти већ годинама избегавају сарадњу са Унмиком. Како намеравате да се вратите „у игру”?

- То није тачно. Због одређених политичких разлога, од фебруара 2008, косовска влада на централном нивоу била је мање спремна за одржавање директних контаката са Унмиком, но наши односи са општинским властима остали су добри, какви су били и у почетном периоду 1999, после оснивања мисије.

У ствари, наше садашње стање односа са општинским структурама може се окарактерисати као веома кооперативно, ако не и срдачно. Узимајући у обзир Унмикове садашње одговорности, при чему је главна одговорност у области подршке заједницама које насељавају Косово, сматрамо да су односи међусобног поверења од пресудног значаја за успешну примену мандатом прописане улоге у складу с Резолуцијом 1244.

С те стране, мој се мандат из перспективе Приштине може тумачити донекле проблематичним. Међутим, поред наведених нивоа сарадње на локалном нивоу власти, ми смо успели да остваримо напредак, што показује да усвајањем прагматичног става можемо да будемо део решења, а не део проблема. Ми намеравамо да истрајемо у томе и верујемо да ће сви на крају признати да су ангажовање и подршка од користи за све стране.

Очекујете ли да ће питање севера Косова бити најтеже питање ових разговора и како оно може, по Вама, да се реши?

- Наравно да је питање севера Косова веома тешко. Приштина сматра то интерним питањем и није спремна да га као такво стави на дневни ред дијалога. То је још једно питање у коме само прагматичан приступ може да успе. Постоји много отворених „техничких питања“ у вези са севером. Прво треба почети с тим питањима и онда проценити колико далеко напредак у овом пољу може допринети у решавању већих и више политичких питања.

Зашто разговорима Београда и Приштине почетком марта није присуствовао представник Мисије УН, с обзиром на то да се разговарало и о функционисању Цефте, а Унмик је у име Косова потписник тог споразума?

- Унмик уско сарађује са ЕУ у припреми дијалога Београда и Приштине. Ја сам одредио једног од својих сарадника, као сталан – иако не и ексклузиван – канал за такву сарадњу. Такође сам послао, и наставићу да шаљем и убудуће, особље Унмика у Брисел у време састанака и дијалога, јер разумем да ЕУ, као модератор овог дијалога, што је одређено и резолуцијом Генералне скупштине УН, може да позове УН да присуствују састанцима на којима је потребна стручност мисије УН.

Српска делегација је на састанку 8. марта поновила захтев да Унмик учествује у разговорима. Од кога зависи да ли ћете се и укључити?

- Ми нисмо укључени у расправе о формату састанака, али остајемо спремни да учествујемо, на основу постигнутог договора двеју страна као и посредника. Са своје стране, УН су јасно ставиле до знања ЕУ да је мисија на располагању да присуствује.

Аутор: Биљана Митриновић

(Политика)