Početna strana > Hronika > Kutiljero na suđenju Mladiću: Izetbegović prvo prihvatio mirovni plan 1992, a onda pod pritiskom SAD odustao
Hronika

Kutiljero na suđenju Mladiću: Izetbegović prvo prihvatio mirovni plan 1992, a onda pod pritiskom SAD odustao

PDF Štampa El. pošta
sreda, 09. decembar 2015.

Bivši evropski mirovni posrednik u BiH Žoze Kutiljero izjavio je na suđenju generalu Ratku Mladiću da je u proleće 1992. godine lider muslimana u BiH Alija Izetbegović prvo prihvatio, a zatim, pod uticajem SAD, odbio principe preuređenja BiH i da je prava tragedija što tada nije postignut mir.

"Poređenje karte koja je bila utvrđena na osnovu tih principa 18. marta 1992. godine i mape koja je deo Dejtonskog sporazuma iz novembra 1995. godine pokazuje da je, nakon tri i po godine rata, rezultat bio gotovo isti. Nebrojeni životi mogli su biti sačuvani", rekao je Kutiljero, prenose beogradski mediji.

Kutiljero, koji je svedočio po obavezujućem nalogu suda, potvrdio je da su u martu 1992. godine predstavnici sve tri nacionalne zajednice prihvatili principe uređenja BiH sa tri konstitutivne jedinice unutar tadašnjih granica.

"Nakon usvajanja ustavnih principa, Srbi su želeli dalje pregovore o podeli teritorije, a Muslimani su počeli da odugovlače. Nedugo pošto su strane prihvatile principe, do mene je počelo da dopire da se Alija Izetbegović javno odriče svog pristanka u izjavama muslimanskim medijima. Tadašnja vlada BiH zvanično je odbacila principe u junu 1992. godine", podsetio je Kutiljero.

On je rekao da za vreme pregovora nije verovao Izetbegoviću koji je, kako je naglasio, "uprkos srdačnom maniru lagao i bio varljiv".

"Da budem pravičan, Izetbegović i njegovi savetnici bili su ohrabreni da ponište taj dogovor i da se bore za unitarnu bosansku državu od dobronamernih činilaca spolja koji su mislili da sve znaju najbolje", rekao je Kutiljero, aludirajući na ulogu SAD.

Kutiljero je potvrdio da je tačno i da je lidera Srba Radovana Karadžića upozorio da će sporazum biti moguć samo ako ga prihvate sve tri strane i "sve etnički očišćenje teritorije budu vraćene u stanje pre rata".

Kutiljero je naglasio da "Muslimani nisu želeli podelu BiH, Srbi nisu želeli BiH uopšte, već da ostanu sa Srbijom, a Hrvati su hteli da pripadaju Hrvatskoj", ali da su pregovorima došli do načelnog rešenja o "tripartitnoj BiH" sličnog onom postignutom u Dejtonu, nakon tri i po godine rata i nebrojanih žrtava.

"Pitanje je bilo - možemo li imati unitarnu BiH ili BiH iz tri dela. Moje uverenje je bilo da samo trodelna Bosna može uspeti, što je potvrdio i Dejtonski sporazum", rekao je Kutiljero.

Na pitanje da li je znao za Karadžićevo insistiranje na priznanju stanja na terenu - do kojeg su srpske snaga, po optužnici, došle primenom sile radi zauzimanja teritorija i progona nesrba - Kutiljero je naglasio da mu Karadžić to nikada na taj način nije rekao.

Bivši mirovni posrednik potvrdio je i da mu je portugalski oficir, koji je služio u Unproforu u Sarajevu, prenio da je ubeđen da je granata koja je 27. maja 1992. godine ubila 26 građana u redu za hleb u Ulici Vase Miskina bila ispaljena sa područja gde su bili položaji muslimanskih snaga.

(Blic)

 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će EU priznati rusku i kinesku vakcinu protiv koronavirusa?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner