Кутиљеро на суђењу Младићу: Изетбеговић прво прихватио мировни план 1992, а онда под притиском САД одустао

Бивши европски мировни посредник у БиХ Жозе Кутиљеро изјавио је на суђењу генералу Ратку Младићу да је у пролеће 1992. године лидер муслимана у БиХ Алија Изетбеговић прво прихватио, а затим, под утицајем САД, одбио принципе преуређења БиХ и да је права трагедија што тада није постигнут мир.

"Поређење карте која је била утврђена на основу тих принципа 18. марта 1992. године и мапе која је део Дејтонског споразума из новембра 1995. године показује да је, након три и по године рата, резултат био готово исти. Небројени животи могли су бити сачувани", рекао је Кутиљеро, преносе београдски медији.

Кутиљеро, који је сведочио по обавезујућем налогу суда, потврдио је да су у марту 1992. године представници све три националне заједнице прихватили принципе уређења БиХ са три конститутивне јединице унутар тадашњих граница.

"Након усвајања уставних принципа, Срби су желели даље преговоре о подели територије, а Муслимани су почели да одуговлаче. Недуго пошто су стране прихватиле принципе, до мене је почело да допире да се Алија Изетбеговић јавно одриче свог пристанка у изјавама муслиманским медијима. Тадашња влада БиХ званично је одбацила принципе у јуну 1992. године", подсетио је Кутиљеро.

Он је рекао да за време преговора није веровао Изетбеговићу који је, како је нагласио, "упркос срдачном маниру лагао и био варљив".

"Да будем правичан, Изетбеговић и његови саветници били су охрабрени да пониште тај договор и да се боре за унитарну босанску државу од добронамерних чинилаца споља који су мислили да све знају најбоље", рекао је Кутиљеро, алудирајући на улогу САД.

Кутиљеро је потврдио да је тачно и да је лидера Срба Радована Караџића упозорио да ће споразум бити могућ само ако га прихвате све три стране и "све етнички очишћење територије буду враћене у стање пре рата".

Кутиљеро је нагласио да "Муслимани нису желели поделу БиХ, Срби нису желели БиХ уопште, већ да остану са Србијом, а Хрвати су хтели да припадају Хрватској", али да су преговорима дошли до начелног решења о "трипартитној БиХ" сличног оном постигнутом у Дејтону, након три и по године рата и небројаних жртава.

"Питање је било - можемо ли имати унитарну БиХ или БиХ из три дела. Моје уверење је било да само троделна Босна може успети, што је потврдио и Дејтонски споразум", рекао је Кутиљеро.

На питање да ли је знао за Караџићево инсистирање на признању стања на терену - до којег су српске снага, по оптужници, дошле применом силе ради заузимања територија и прогона несрба - Кутиљеро је нагласио да му Караџић то никада на тај начин није рекао.

Бивши мировни посредник потврдио је и да му је португалски официр, који је служио у Унпрофору у Сарајеву, пренио да је убеђен да је граната која је 27. маја 1992. године убила 26 грађана у реду за хлеб у Улици Васе Мискина била испаљена са подручја где су били положаји муслиманских снага.

(Блиц)