среда, 08. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Кристин Лагард: ММФ ће "из сенке" помагати у решавању европске дужничке кризе
Хроника

Кристин Лагард: ММФ ће "из сенке" помагати у решавању европске дужничке кризе

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 02. децембар 2011.

Међународни монетарни фонд (ММФ) радо ће одиграти позадинску улогу у решавању европске дужничке кризе која мора бити заустављена помоћу фискалне консолидације и структурних реформи, изјавила је данас директорка ММФ Кристин Лагард у Сао Паолу.

Директорка Лагард, која се налази у посети Латинској Америци у циљу подстицања веће подршке глобалној сарадњи, рекла је за бразилску телевизију "Глобо њуз" да је ризик од ширења дужничке кризе сада материјализован, пренела је новинска агенција Ројтерс.

Лагард је изразила спремност да ММФ буде анкажован у кризи, "али на учинковит начин, који не мора нужно бити видљив".

Директорка ММФ је апеловала на земље еврозоне да пронађу заједничко, свеобухватно решење за кризу, јер у противном ризикују да изгубе читаву деценију.

Европски лидери се муче да коначно ставе тачку на ширење дужничке кризе, која за собом повлачи глобалан привредни раст, а могла би и да значи крај 17- члане еврозоне, навео је Ројтерс.

Криза је нагласила улогу привреда у развоју на светској сцени, али би такође могла да подстакне увођење протекционистичких мера, оценила је Лагард.

Лагард је коментарисала економску политику Бразила, за коју каже да је ту земљу учинила спремнијом од многих других да се избори са могућим ширењем дужничке кризе из Европе.

Бразил и друге велике земље у развоју навеле су да су спремне а допринесу кризном фонду у оквиру ММФ да би помогле да буде решена криза у Европи, која представља претњу и по њихов привредни раст.

После високог привредног раста у 2010, бразилска економија сада успорава више него што се очекивало, због чега је администзрација пшредседнице Дилме Русеф, принуђена да уведе низ мера ради подстицања потрошње и кредитирања.

Очекује се да ће и друга тржишта у развоју увести подстицајне мере да подупру своје привреде, које су погођене падом глобалног кредитирања и трговине.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер