Kristin Lagard: Globalna ekonomija ušla u opasnu fazu

Globalna ekonomija ušla je u opasnu fazu, upozorila je u Vašingtonu izvršna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard uoči svog prvog predsedavanja godišnjem sastanku te međunarodne finansijske institucije naredne nedelje.

„Slab rast i loša finansijska situacija vlada, institucija i domaćinstava negativno utiču jedni na druge, podstičući krizu poverenja i sprečavajući potražnju, investicije i otvaranje radnih mesta. Ovaj začarani krug dobija na zamahu i pogoršava ga nesigurnost u pogledu neophodnih mera i nedostatak političke volje i zajedničke odlučnosti“, ističe Lagard.

Lagard je pozvala svetske lidere da preduzmu hitnu i zajedničku akciju, kao što je urađeno tokom globalne finansijske krize početkom 2009. godine.

Sumornu prognozu izneo je i evropski komesar za finansije Oli Ren, koji je predstavljajući polugodišnji izveštaj, naglasio da će se ekonomski rast u eurozoni u suštini zaustaviti do kraja godine.

„Izgledi su sumorniji, a rizici po rast se pogoršavaju. Inflacija u Evropskoj uniji bi pak trebalo brže da se stabilizuje nego što je procenjeno na proleće.

Uprkos nepovoljnim ekonomskim izgledima, na evropskim tržištima zabeležen je rast ključnih berzanskih indeksa, podstaknut odlučnošću evropskih lidera da zadrže dugovima opterećenu Grčku u eurozoni i da obezbede neophodnu pomoć za tu zemlju, dok god se pridržava oštrih mera štednje.

U Atinu je danas doputovala radna grupa Evropske komisije koja treba da osigura da grčka vlada ispuni taj preduslov.

„Uveren sam da ćemo zajedničkim naporima postići napredak i postoji odlučnost i grčke i evropske strane da se to ostvari“, poručio je šef radne grupe Horst Rajhenbah.

Grci u međuvremenu trpe posledice haosa koji okružuje njihovu zemlju.

„Ne slažem se sa merama koje moramo da preduzmemo da bi smanjili dug. On je toliko velik da se ne može otplatiti. Šta god da uradimo, nemoguće je smanjiti dug“, kaže jedan od anketiranih građana.

Sa sličnom realnošću suočavaju se i Italijani, nakon što je parlament juče usvojio mere štednje.

„Reč je o budžetskom zakonu koji predviđa velike rezove i žrtve koji će imati ogroman uticaj na naš svakodnevni život. Pretpostavljam da je bilo teško izbeći ovu situaciju, ali su mogli da predvide šta će se dogoditi“, smatra stanovnica Rima Adrijana Điljoti.

Evropski lideri podeljeni su u pogledu mogućih rešenja tekuće krize. Nemačka kancelarka Angela Merkel ponovo je odbacila ideju o evro-obveznicama, dan nakon što ju je podržao predsednik Evropske komisije.

„Euro-obveznice su apsolutno pogrešne. Da bi ste došli do zajedničkih kamatnih stopa, morate da imate slične nivoe kompetitivnosti i budžetske situacije.“

Uoči sutrašnjeg ključnog sastanka ministra finansija EU u Poljskoj, mnogi se međutim pitaju kako će se Evropa zapravo izvući iz trenutnih problema. Centralne banke vodećih zemalja sveta u međuvremenu su se složile da obezbede dodatne dolarske zajmove evropskim komercijalnim bankama koje imaju teškoća da obezbede nove zajmove zbog velikih kredita koje su već odobrile  prezaduženim evropskim vladama.

Evropska centralna banka saopštila je danas da će, u koordinaciji sa Američkom upravom federalnih rezervi,  bankom Engleske, i centralnim bankama Japana i Švajcarske,  pružiti tromesečne zajmove u dolarima bankama evrozone. Takođe je navedeno da je cilj tih zajmova da se osigura da komercijalnim bankama bude dostupno dovoljno američke valute do kraja ove godine.

(Glas Amerike)