понедељак, 29. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Кристијан Шмит: Милорад Додик штети Републици Српској
Хроника

Кристијан Шмит: Милорад Додик штети Републици Српској

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 28. јун 2023.

 Високи представник за Босну и Херцеговину Кристијан Шмит у интервјуу за Дојче веле (ДW) критикује понашање Милорада Додика, али истовремено изражава и благи оптимизам по питању спровођења реформи које тражи Европска унија.

Високи представник за Босну и Херцеговину (ОХР) Кристијан Шмит боравио је ових дана у Берлину где је између осталог разговарао с Спољнополитичким одбором Бундестага и учествовао у једној конференцији о реформском процесу у БиХ.

Наступ пред Спољнополитичким одбором је у делу јавности, нарочито у Босни и Херцеговини, био најављиван као нека врста обрачуна немачког парламента са Шмитом због незадовољства његовим поступцима. У ексклузивном интервјуу за Дојче веле, Шмит је објаснио да се пред Спољнополитичким одбором појавио како би представио свој рад, а не како би се бранио.

„Спољнополитички одбор има право да буде информисан о мојим међународним активностима. Ту се није радило о некаквој провери мог рада, већ о информисању Бундестага“, рекао је Шмит и уједно се захвалио својим колегама у Одбору за „стручно интересовање“ за догађаје у Босни и Херцеговини.

Наступ у Бундестагу је био информативне природе

Он је истовремено рекао да је сасвим природно то што нису сви истог мишљења. „Ту је било критичких опаски на мој рад, али онај ко мисли да мора да буде стопостотне подршке, тај није схватио како функционише парламентарна демократија“, рекао је Шмит.

Након периода жестоких напада на његову функцију, претежно из бошњачког табора, Шмит се нада да ће сада страначки интереси бити остављени по страни и да ће сва енергија бити усмерена на убрзање реформског процеса. Јер, како је рекао, у следећем извештају о напретку Босне и Херцеговине, која је крајем прошле године добила статус кандидата за ЕУ, мора бити речи о видљивим помацима набоље.

„Мислим да долазимо у фазу када морамо да се концентришемо и да страначко-политичке интересе оставимо по страни“, рекао је Шмит. За њега је сада важно да се искористи замах који је настао након добијања кандидатског статуса и формирања власти.

Додик још није изгубљен

Шмит је истовремено нагласио да би и даље требало радити на стабилизацији, нарочито ако се узму у стално напетости на Косову или рат у Украјини. Он је изнео и критику на рачун председника Републике Српске Милорада Додика, који је у последње време интензивирао нападе на функцију Високог представника.

„Ја не бих рекао да је Милорад Додиг изгубљен случај, али он свој ентитет доводи у тежак положај. Некад се питам шта Додик има на уму као модел за Републику Српску. Придњестровље? Он свој ентитет води у изолацију и мислим да ће доћи време када ће грађани Републике Српске почети да му постављају питања“, рекао је Шмит и најавио да ће против Додиковог деловања посегнути за свим механизмима који му према Дејтонском споразуму стоје на располагању.

Шмит је указао и на потребу јаче борбе против величање ратних злочинаца и негирања геноцида, а осврнуо се и на недавне догађаје око осуђеног ратног злочинца Дариа Кордића. „Мислим да је неподношљиво да особе попут Кордића ходају наоколо и причају разне приче, и на то би требало јавно указати“, рекао је Шмит, додавши да би случај Кордић могао да има и правне последице.

Функција Високог представника не може да траје вечно

Политичар Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) из Ерлангена, који је функцију Високог представника преузео пре две године, рекао је да на том положају не намерава да остане годинама, попут неких његових претходника, али да ће остати колико буде било потребно.

„Мој мандат се равна према формули 5+2 године. Циљ ми је да видим да Босна и Херцеговина иде у смеру самосталности. Када ће то бити, не знам тачно, али мислим да се, посебно ако имамо у виду следећу генерацију која масовно напушта земљу, не можемо вечито ослањати на функцију Високог представника. Да ли заиста 50 година након Дејтона желимо да још увек имамо државу у којој међународна заједница има последњу реч? Мислим да то не би било добро“, закључио је Кристијан Шмит у интервјуу за ДW.

(Дојче веле-Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер