субота, 11. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > КРИК: Синиша Мали контролисао најмање 45 банковних рачуна од којих неки нису отворени на његово име
Хроника

КРИК: Синиша Мали контролисао најмање 45 банковних рачуна од којих неки нису отворени на његово име

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 26. фебруар 2018.

 Градоначелник Београда Синиша Мали контролисао је најмање 45 банковних рачуна од којих неки нису отворени на његово име, показује извештај Управе за спречавање прања новца до кога је дошао КРИК.

Према писању КРИК – Мреже за истраживање криминала и корупције, овај документ указује на различите трансакције које се могу сматрати прањем новца – највећа је она од пола милиона евра које је Мали себи уплатио са Британских Девичанских Острва. Упркос овим сазнањима, Више јавно тужилаштво у Београду није покренуло истрагу.

Извештај Управе за спречавање прања новца из новембра 2016. наводи више сумњивих новчаних транскација у којима је учествовао градоначелник Београда Синиша Мали, преноси КРИК.

Како наводе, Мали је под контролом имао најмање 45 рачуна у различитим банкама у Србији, у тренутку када је Управа саставила извештај. Седамнаест рачуна имао је на своје име, најмање један се водио на његову консултанску фирму, 21 рачун имала је његова бивша супруга и најмање три рачуна водила су се на њихову малолетну децу.

Мали је имао пуномоћје да располаже новцем са још три рачуна који наизглед немају везе с њим. Један такав рачун води се на архитекту Бошка Урошевића, други на компанију бизнисмена Слободана Вучићевића, а трећи на мање познату београдску фирму.

Мали је уплаћивао десетине хиљада евра непознатог порекла на свој, рачун своје супруге, али и рачуне деце. Осим тога, новац је на рачуне стизао и из офшор зона – Британских Девичанских Острва, Лихтејнштајна, Швајцарске и Хонг Конга. Једним фиктивним послом, Мали је себи уплатио 525.000 евра са рачуна у швајцарској банци на рачун у Србији.

Извештај открива и детаље о бугарској адвокатици Ани Ивановој Панајотовој, коју је Мали ангажовао око посла са становима у Бугарској, а коју бугарска Финансијско-обавештајна служба (ФОС) води као ризичну особу јер је учествовала у сумњивим новчаним трансакцијама.

Поступак против Малог покренула је Агенција за борбу против корупције пре више од две године, реагујући на КРИК-ово откриће да је актуелни градоначелник Београда умешан у куповину 24 апартмана на бугарском приморју.

Агенција и Управа за спречавање прања новца послале су извештаје Вишем тужилаштву у Београду. У свом извештају Агенција је изразила сумњу да је Мали учествовао у прању новца, а извештај Управе описује сумњиве новчане трансакције.

Оба извештаја показују и да Мали барата новцем који премашује његову закониту плату – која је нешто мања од хиљаду евра месечно.

Више тужилаштво је, упркос свему што су извештаји показали, одлучило да не покрене истрагу за прање новца.

Новинарима КРИК-а тужилаштво није желело да достави службену белешку у којој пише због чега је донело овакву одлуку, као ни копију извештаја Управе за спречавање прања новца. Новинари су, међутим, успели да дођу до извештаја од извора.

Љубиша Станојевић, независни ревизор, каже да трансакције описане у извештају представљају примере прања новца.

„Ово је кристалан случај прања новца, уопште немојте да имате дилеме око тога. Толико је јасно о чему је реч“, каже Станојевић. „Тужилаштво је могло то далеко озбиљније да ради.“

Након серије истраживачких текстова у којима су откривени сумњиви послови у које је Мали умешан, али и сведочења његове бивше супруге за КРИК, деловало је да је његова каријера првог човека престонице окончана. Председник Србије Александар Вучић обећао је јавности у пролеће 2017. да Мали након лета неће бити градоначелник.

(Данас)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер