петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > КРИК: Горан Стаменковић, шеф смене дежурне службе београдске полиције - први осумњичени у случају „Савамала“
Хроника

КРИК: Горан Стаменковић, шеф смене дежурне службе београдске полиције - први осумњичени у случају „Савамала“

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 09. јануар 2018.

Горан Стаменковић, шеф смене дежурне службе београдске полиције, осумњичен је за несавестан рад у случају Савамала, открива КРИК. Он је једина особа коју Више јавно тужилаштво у Београду именује у вези са овим случајем сумњајући да је прекршио закон, према документу до ког су дошли новинари КРИК-а.

Више јавно тужилаштво је у јулу 2017, више од годину дана након што је група непознатих мушкараца багерима бесправно порушила приватну својину у београдском насељу Савамала, утврдило да није извршено ниједно кривично дело из њихове надлежности. Случај је тада уступљен нижем тужилаштву.

Новинари КРИК-а дошли су у посед документа којим је Више тужилаштво обавестило Прво основно тужилаштво у Београду да је случај прешао у њихове руке.

У њему тужитељка Сања Ђурић наводи шта је све прикупљено током предистражног поступка и констатује да постоји сумња да је извршено више кривичних дела. Сем побројаних акција које је тужилаштво предузело, документ не садржи детаље, али се у њему открива да постоји осумњичени у овом познатом случају.

„Након детаљне анализе свих извештаја и прикупљене документације утврдили (смо) да се у радњама полицијског службеника Стаменковић Горана, шефа смене КОЦ-а (Командно-оперативног центра) дежурне службе Полицијске управе за град Београд евентуално стичу битна законска обележја бића кривичног дела несавестан рад у служби“, пише у документу Вишег тужилаштва. За ово кривично дело запрећена је казна затвора до пет година.

Наводи се да се сумња да су они који су спровели рушење, који нису идентификовани, починили кривична дела „учествовање у групи која изврши кривично дело у вези са противправним лишењем слободе.“

Подсећамо, док је један део групе багерима порушио око хиљаду квадрата пословног простора у Херцеговачкој улици, мушкарци са фантомкама су заустављали грађане, одузимали им мобилне телефоне и неке од њих везали. Грађани су позивали полицију у помоћ, али је она одбила да изађе на терен и усмеравала их на комуналну полицију.

Стаменковић је био шеф смене у дежурној служби полиције у ноћи када се догодило рушење.

КРИК је Министарству унутрашњих послова (МУП) послао захтев за интервју са Стаменковићем. Одговор нисмо добили до објављивања текста.

„Горанче“

Документ тужилаштва не износи детаље истраге коју је унутрашња контрола спровела у полицији. МУП је одбио да новинарима КРИК-а достави извештај због чега је у току поступак пред Повереником за информације од јавног значаја.

Детаљи о томе шта се догађало у дежурној служби и учешћу Стаменковића се, међутим, могу наћи у извештају који је тадашњи Заштитник грађана Саша Јанковић саставио недуго након догађаја.

Стаменковић је тада Заштитнику потврдио да је у ноћи рушења у Савамали био шеф смене дежурне службе (192) која је примила више хитних позива у вези са догађајима у Савамали.

Знао је само, како је испричао, да су порушени објекти због чега је службеницама рекао да грађане упуте на градске органе – комуналну полицију и грађевинску инспекцију. Као објашњење за такав поступак навео је да је комунална полиција преузела један део надлежности полиције попут бацања смећа, пуштања гласне музике, паркинга у граду, проблема у градском саобраћају, пише у извештају.

Патрола полиције послата је у Херцеговачку улицу одмах пошто је полиција добила информацију о особама маскираним фантомкама, испричао је Стаменковић. Рекао је да није био обавештен да су маскиране особе лишиле слободе било кога од грађана.

Снимљени телефонски разговори полиције и грађана које је Заштитник преслушавао, међутим, демантују Стаменковића. Оператерке које су се јављале на број за хитне позиве су шефовима, међу којима и Стаменковићу, пренеле информације да су грађани везивани.

Тако, у једном од разговора службеница преноси надређеном да је комунална полиција „одбила позиваоца“ и да он „сад зове овде да пита шта да ради“, а надређени ју је упитао: „Па чекај, је л су га пустили? Је л још везан?“ По добијању потврдног одговора рекао је: „Везан је, ај јавићу ти“, а потом се упитно обратио непознатом саговорнику са „Горанче…“, пише у извештају Заштитника грађана.

У извештају је цитиран још један телефонски разговор из кога је јасно да су шефови били обавештени о везивању грађана током рушења.

„Шефе, имамо још један позив из Херцеговачке 4, ово је нешто ново. Позива Ђ.Ђ. и каже да су његовог радника везали једно сат времена и одузели му телефон да никога не позива… Исто да поступим као што је било и са оним?“, а надређени јој одговара: „Тако је“.

Заштитник је разговарао и са полицајцима који су у хијерархији изнад Стаменковића – помоћницима начелника полицијске управе за Град Београд Миланом Станићем, Ратком Костићем, Небојшом Пантићем, замеником начелника дежурне службе Младеном Остојићем и начелником одељења за телекомуникације Александром Марјановићем.

Они су рекли да нису имали директна сазнања о томе шта се дешавало у Савамали.

Заштитник грађана је током контроле утврдио да је полиција прекршила закон и да је наређење да не поступа „стигло са врха“.

Његове налазе одмах је демантовао министар полиције Небојша Стефановић. Средином маја прошле године рекао је да нико из „врха“ полиције није издао никакво противзаконито наређење и да је полиција изашла на терен „онда када је позвана и обавештена“.

Слично објашњење имао је и Владимир Ребић, тада вршилац функције директора полиције, који је рекао да он није донео одлуку да полиција не поступа по пријавама грађана. Након одслушаних телефонских разговора, изјавио је да поступање полиције види као „смушену активност.“ Додао је и да постоји могућност да су дежурни полицијски службеници неправилно поступили „вођени тиме што су телефонске пријаве грађана биле примљене у време када су радње рушења и деловања лица под ’фантомкама’ већ биле окончане“.

Заштитник је, након спроведене контроле, од МУП-а затражио да открије ко је издао такво наређење и процесуира га. По налогу тужилаштва, Сектор унутрашње контроле испитивао је да ли је полиција у ноћи рушења прекршила закон, али јавности нису познати детаљи ове контроле. Судећи по документу Вишег тужилаштва, унутрашња контрола је утврдила да је само Стаменковић одговоран што полиција те ноћи није реаговала.

Извештај УКП-а

Један извештај полиције КРИК је ипак успео да добије након интервенције повереника и детаље објавио почетком октобра прошле године.

Извештај који је саставило одељење за привредни криминал Управе криминалистичке полиције Београда показује да полиција ни након годину дана од рушења није открила ко је наредио и организовао овај догађај, нити ко су особе које су се маскирале фантомкама. Нису успели да открију ни којој фирми припадају багери којима је рушено.

Документ показује да полиција није разговарала са особама које су јавно причале о одговорнима за ово рушење. Између осталих, са актуелним председником Александром Вучићем и Маријом Мали, бившом супругом градоначелника Београда. Подсетимо, Вучић је убрзо након догађаја у Савамали рекао да иза рушења стоји врх градске власти, али није желео да помиње имена. Марија Мали је у интервјуу који је дала КРИК-у рекла да јој се бивши супруг Синиша Мали похвалио да је организовао рушење.

Детаљи из извештаја, ипак, откривају да су јавна предузећа имала улогу у акцији рушења – маскираним особама обезбедила су пролаз до места рушења, као и прекид струје како би нелегална операција привукла што мање пажње.

Београдска Електродистрибуција обавестила је полицију да је искључила струју након „пријаве добијене преко попречне везе са градом“, градско комунално предузеће није чистило Херцеговачку као што је то чинило сваке ноћи, а „Паркинг сервис“ је уклонио аутомобил који се нашао на путу багера који су дошли да руше.

Наводи се и да је полиција сакупила податке о телефонској комуникацији те ноћи, али да их није анализирала јер је, наводно, у питању ужи центар града где мноштво корисника комуницира телефоном.

Рушење у Савамали један је од најдраматичнијих догађаја у Србији 2016. године, а чак је и Европски парламент позвао српске власти да га што пре реше.

(КРИК)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер