четвртак, 11. септембар 2025.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Коста Николић: Рехабилитација Драгољуба Драже Михаиловића европска обавеза
Хроника

Коста Николић: Рехабилитација Драгољуба Драже Михаиловића европска обавеза

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 22. новембар 2012.

Рехабилитација ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића не би омела Србију на њеном путу ка Европској унији, већ је наша европска обавеза да се суочимо са последицама комунистичке диктатуре, изјавио је данас у београдском Вишим суду историчар Коста Николић у наставку поступка за рехабилитацију команданта Југословенске краљевске војске у отаџбини (ЈВО).

- Сматрам да Михаиловић треба да буде рехабилитован јер то не би сметало да Србија уђе у Европску унију. Чак супротно јер се резолуцијама Савета Европе говори да Србија мора да се суочи са последицама комунистичког тоталитарног режима и владавине Јосипа Броза Тита - рекао је Николић, који је члан Комисије за откривање тајних гробница у којима су жртве комунистичког режима.

Говорећи о монтираном процесу против Михаиловића, током кога га је комунистички суд осудио, Николић је указао да командант ЈВО-а није осуђен због ратних злочина већ да је издао НОБ.

Према његовим речима, од 15 тачака оптужнице комунистички суд је Михаиловића осудио по осам тачака, док је седам отпало.

- Није осуђен као ратни злочинац, издајник српског народа, већ као издајник НОБ и због наводне сарадње с Немцима. Михаиловић је осуђен због парола попут “Није време за устанак”, а које су се односиле на немачку политику да се за убиство једног Немца убија 100 српских цивила - указао је Николић. Он је напоменуо да је Михаиловић хтео да заштити народ, као и да је осуђен због пароле “Јако српство, јака Југославија”.

- Оптужба га је теретила и за сарадњу са Степинцем, Павелићем и Мусолинијем, подмећући фалсификована писма – указао је Николић. Он је подсетио да је историска наука утврдила да су комунисти искористили Михаиловићев потпис у заплењеној документацији и тако фалсификовали наводна писма.

- Михаиловић никада није сарађивао са Немцима. Он је 1941, као легални представник југословенске војске одбио да се преда заједно са свим својим снагама – подсетио је Николић.

Током поступка историчари су доставили бројне доказе да је суђење Михаиловићу било монтирано. Међу њима извештај тајне британске службе из Другог светског рата “СОЕ” у коме се наводи да је ђенерал Михаиловић био “патриота, човек велике снаге и способности”, као и да “нема доказа да је био колаборациониста са Немцима, Италијанима ни са владом Милана Недића”.

Достављено је писмо Милоша Минића, који је био тужилац Михаиловићу, али и шеф Озне за Београд, упућено врху Комунистичке партије Југославије 1945. У писму се између осталог наводи “наша партија руководи јавним тужилаштвом, тако и Озном и свим другим државним институцијама”.

Међу доказима је и записник са седнице Политбироа ЦК КПЈ, на којој је била једна од тачака дневног реда суђење Михаиловићу. Види се да је био присутан тадашњи политички и војни врх, који је одлучивао о том суђењу. Сачувана је и преписка Милована Ђиласа и Александра Ранковића, када је делегација предвођена Јосипом Брозом била у посети Москви. Та преписка такође потврђује да је суђење Михаиловићу било монтирано.

Историчари су указали да је оптужница дуго скривана од Михаиловића и његове одбране, као и да су чак записници са суђење фалсификовани на штету Михаиловића. Командант ЈВО-а је после рата добио највећа одликовања САД-а и Француске због заслуга у борби против нациста.

Током поступка, испред зграде суда су се окупили присталице и противници рехабилитације ђенерала Михаиловића, а међу првима је био и лидер Образа Младен Обрадовић.

Датум смрти - 31. јул 1946.

Први основни суд у Београду прогласио је прошле седмице Михаиловића мртвим, а као датум његове смрти одредио је 31. јул 1946. године. Међутим, подносиоци захтева за рехабилитацију и утврђивање смрти нису задовољни том одлуком јер доводи у сумњу чињеницу да је тајно убијен 17. јула 1946, и изјавили су жалбу. Државна комисија је раније утврдла да је Михаиловић тајно убијен после монтираног судског поступка два дана по доношењу спорне пресуде, и пре решења о његовој жалби 17. јула 1946. као државни непријатељ “број један” на Ади Циганлији.

Вук З. Цвијић

(Блиц)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у 2025. години бити одржани ванредни парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер