Kosta Čavoški: Suđenje Draži Mihailoviću bilo je farsa, on je nepravedno likvidiran

Povodom 70-godišnjice od dolaska Dragoljuba Draže Mihailovića na Ravnu goru, Srpski liberalni savet organizovao je, 12. maja, u sali Opštine Voždovac, tribinu „Istorijsko-pravni aspekt rehabilitacije generala Mihailovića“. Na tribini su učestvovali akademik Kosta Čavoški, istoričar Dragan Krsmanović, advokat Gojko Lazarov i advokat Zoran Živanović.

U ime organizatora, okupljenima se najpre obratio Aleksandar Nedić, naglasivši da se ovih dana navršava 70 godina otkako je Dragoljub Draža Mihailović, tada pukovnik jugoslovenske kraljevske vojske, stigao sa nekoliko pratilaca na Ravnu goru.

Nedić je istakao da je Srpski liberalni savet, kao pravni naslednik Srpske liberalne stranke, podneo zahtev za rehabilitaciju Dragoljuba Draže Mihailovića, ali ni posle četiri ročišta sud još ništa nije uradio da se to pitanje reši. On se kritički osvrnuo na inicijativu Socilademokratske unije Žarka Koraća, koja je zatražila osnivanje državne komisije za utvrđivanje broja žrtava koje su ubili pripadnici pokreta pod kontrolom Milana Nedića, Dimitrija Ljotića i Dragoljuba Draže Mihailovića.

Istoričar Dragan Krsmanović rekao je da se jugoslovenska istoriografija bazirala na veri iz čijeg se okvira nije smelo izaći. Rehabilitacija generala Mihailovića, prema Krsmanovićevom mišljenju, neophodna je zbog distanciranja od dirigovane istoriografije i totalitarnog pristupa istoriji od strane jedne partije i jednog čoveka.

„Ta matrica zločina po kojoj je pobedniku sve dopušteno, mora se promeniti. Dokumentima se mora objektivno pristupiti, a zbornici NOB-a očistiti od falsifikata“, kazao je Krsmanović.

Po njemu, trebalo bi razmisliti o osnivanju jednog instituta za izučavanje ravnogorske istorije ili muzeja posvećenog pokretu generala Mihailovića.

Akademik Kosta Čavoški rekao je na početku svog izlaganja da ne sumnja u nepristrasan sud istorije.

„Svi mi nećemo to doživeti, ali naši potomci hoće“, naveo je Čavoški.

Akademik Čavoški je zatim dodao da je kod svih ozbiljnih pravnika na ceni pravilo: forma je poslednja odbrana prava. Prema njegovom stručnom rezonu, to je bit prava, jer bez toga nema odgovarajuće odbrane.

Suđenje Dragoljubu Draži Mihailoviću bilo je, smatra Čavoški, sporno iz više razloga. Pre svega, to je bio sud pobednika nad pobeđenim. Partizani su ovde kao pobednici osnovali sud koji je sudio generalu Mihailoviću. Nepostojanje pravne odbrane je, po Čavoškom, još jedna manjkavost sudskog postupka vođenog protiv Mihalovića. Naime, Mihailovićev advokat Dragić Joksimović nije ni imao pravu priliku da pomogne Mihailoviću, a zbog toga je kasnije i sam dopao robije i pod sumnjivim okolnostima umro.

„Sledeća manjkavost je nedostatak pravih svedoka, jer američki vazduhoplovci nisu mogli da dođu u Beograd i svedoče u korist Ravnogorskog pokreta, koji ih je spasao od Nemaca i pomogao im da se prebace u Italiju“, rekao je Čavoški.

Takođe, nisu izvedeni ni dokazi o zločinima suprotne strane, a suđenje je izvršeno bez prava žalbe zbog toga što je Mihailoviću sudilo Vojno veće Vrhovnog suda Jugoslavije.

„Dragoljubu Draži Mihailoviću pre izvršenja smrtne kazne nije pročitana presuda, jer se sada zna da ona u tom trenutku nije bila ni napisana. Presuda je post festum rekonstruisana i stavljena u arhivu. Draža Mihailović je likvidiran i to je bilo obično ubistvo“, tvrdi Čavoški.

Profesor Čavoški je dodao da svetovne vlasti imaju vlast samo nad živim ljudima, a kad čovek umre njegovim ostacima raspolažu Bog i porodica, što nije ispoštovano u slučaju Dragoljuba Draže Mihailovića.

„To dovodi u pitanje i moralnu, a ne samo pravnu konstrukciju te sudske farse“, zaključio je akademik Čavoški.

Advokat Gojko Lazarov rekao je da je imao priliku da ispita više zločina pobedničke strane, a da je kao sudija učestvovao u rehabilitaciji dva žandarma koja su ubijena 7. jula 1941. godine. Podsećajući da je 1941. stradalo tridesetak hiljada ljudi, Lazarov je konstatovao da se danas još ne zna koliko je ljudi tačno stradalo 1944. i 1945. godine.

„Srbija je puna masovnih grobnica i danas treba podvrgnuti pravdi one koji su pravili masovne grobnice po Srbiji. Time treba da se bavi Vladimir Vukčević, tužilac za ratne zločine. Vreme je da se utvrdi ko je ubijen i ko je ubijao“, rekao je Lazarov, ističući da je u zakonskom smislu Slovenija taj problem mnogo bolje rešila nego Srbija.

Advokat Zoran Živanović, kao pravni zastupnik rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića, upoznao je prisutne sa trenutnim stanjem predmeta koji je februara 2009. podnet Okružnom sudu u Beogradu i pridružen zahtevu Dražinog unuka Vojislava Mihailovića iz 2006. godine.

Vojna bezbednost je od 1961. držala u svom posedu sudske spise sa Mihailovićevog procesa, a, kako kaže Živanović, nisu identifikovani pojedinci koji su njima raspolagali. Oni su 1983. vraćeni Vrhovnom vojnom sudu, kada je ustanovljeno da u njima nedostaje masa dokumenata. Živanović je objasnio da ti spisi nemaju overenih dokumenata koji su ranije postojali u sudskom predmetu. Presuda je pečatirana nakon izvršenja smrtne kazne nad Mihailovićem, jer je Vojni sud formiran posle nekoliko dana, a na presudi se nalazi njegov pečat, što dovoljno govori o drastičnom kršenju prava od strane nove komunističke vlasti.

„Mi smo ukazali na to da je general Mihailović osuđen iz ideoloških razloga. Glavni problem koji imamo je opstrukcija postupka zbog ideoloških i političkih razloga. Iako su danas potisnuti u manjinu, ti razlozi su prilično prisutni u pravosuđu i političkom životu“, zaključio je Živanović.

Po onome što se moglo čuti, Srpski liberalni savet će sa organizovanjem sličnih tribina nastaviti i ubuduće, verujući da će time izvršiti javni pritisak na sudske organe kako bi se konačno ispravila nepravda prema Dragoljubu Draži Mihailoviću, prvom gerilcu u porobljenoj Evropi 1941. godine.

(NSPM)