Коста Чавошки: Суђење Дражи Михаиловићу било је фарса, он је неправедно ликвидиран

Поводом 70-годишњице од доласка Драгољуба Драже Михаиловића на Равну гору, Српски либерални савет организовао је, 12. маја, у сали Општине Вождовац, трибину „Историјско-правни аспект рехабилитације генерала Михаиловића“. На трибини су учествовали академик Коста Чавошки, историчар Драган Крсмановић, адвокат Гојко Лазаров и адвокат Зоран Живановић.

У име организатора, окупљенима се најпре обратио Александар Недић, нагласивши да се ових дана навршава 70 година откако је Драгољуб Дража Михаиловић, тада пуковник југословенске краљевске војске, стигао са неколико пратилаца на Равну гору.

Недић је истакао да је Српски либерални савет, као правни наследник Српске либералне странке, поднео захтев за рехабилитацију Драгољуба Драже Михаиловића, али ни после четири рочишта суд још ништа није урадио да се то питање реши. Он се критички осврнуо на иницијативу Социладемократске уније Жарка Кораћа, која је затражила оснивање државне комисије за утврђивање броја жртава које су убили припадници покрета под контролом Милана Недића, Димитрија Љотића и Драгољуба Драже Михаиловића.

Историчар Драган Крсмановић рекао је да се југословенска историографија базирала на вери из чијег се оквира није смело изаћи. Рехабилитација генерала Михаиловића, према Крсмановићевом мишљењу, неопходна је због дистанцирања од дириговане историографије и тоталитарног приступа историји од стране једне партије и једног човека.

„Та матрица злочина по којој је победнику све допуштено, мора се променити. Документима се мора објективно приступити, а зборници НОБ-а очистити од фалсификата“, казао је Крсмановић.

По њему, требало би размислити о оснивању једног института за изучавање равногорске историје или музеја посвећеног покрету генерала Михаиловића.

Академик Коста Чавошки рекао је на почетку свог излагања да не сумња у непристрасан суд историје.

„Сви ми нећемо то доживети, али наши потомци хоће“, навео је Чавошки.

Академик Чавошки је затим додао да је код свих озбиљних правника на цени правило: форма је последња одбрана права. Према његовом стручном резону, то је бит права, јер без тога нема одговарајуће одбране.

Суђење Драгољубу Дражи Михаиловићу било је, сматра Чавошки, спорно из више разлога. Пре свега, то је био суд победника над побеђеним. Партизани су овде као победници основали суд који је судио генералу Михаиловићу. Непостојање правне одбране је, по Чавошком, још једна мањкавост судског поступка вођеног против Михаловића. Наиме, Михаиловићев адвокат Драгић Јоксимовић није ни имао праву прилику да помогне Михаиловићу, а због тога је касније и сам допао робије и под сумњивим околностима умро.

„Следећа мањкавост је недостатак правих сведока, јер амерички ваздухопловци нису могли да дођу у Београд и сведоче у корист Равногорског покрета, који их је спасао од Немаца и помогао им да се пребаце у Италију“, рекао је Чавошки.

Такође, нису изведени ни докази о злочинима супротне стране, а суђење је извршено без права жалбе због тога што је Михаиловићу судило Војно веће Врховног суда Југославије.

„Драгољубу Дражи Михаиловићу пре извршења смртне казне није прочитана пресуда, јер се сада зна да она у том тренутку није била ни написана. Пресуда је пост фестум реконструисана и стављена у архиву. Дража Михаиловић је ликвидиран и то је било обично убиство“, тврди Чавошки.

Професор Чавошки је додао да световне власти имају власт само над живим људима, а кад човек умре његовим остацима располажу Бог и породица, што није испоштовано у случају Драгољуба Драже Михаиловића.

„То доводи у питање и моралну, а не само правну конструкцију те судске фарсе“, закључио је академик Чавошки.

Адвокат Гојко Лазаров рекао је да је имао прилику да испита више злочина победничке стране, а да је као судија учествовао у рехабилитацији два жандарма која су убијена 7. јула 1941. године. Подсећајући да је 1941. страдало тридесетак хиљада људи, Лазаров је констатовао да се данас још не зна колико је људи тачно страдало 1944. и 1945. године.

„Србија је пуна масовних гробница и данас треба подвргнути правди оне који су правили масовне гробнице по Србији. Тиме треба да се бави Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине. Време је да се утврди ко је убијен и ко је убијао“, рекао је Лазаров, истичући да је у законском смислу Словенија тај проблем много боље решила него Србија.

Адвокат Зоран Живановић, као правни заступник рехабилитације Драгољуба Драже Михаиловића, упознао је присутне са тренутним стањем предмета који је фебруара 2009. поднет Окружном суду у Београду и придружен захтеву Дражиног унука Војислава Михаиловића из 2006. године.

Војна безбедност је од 1961. држала у свом поседу судске списе са Михаиловићевог процеса, а, како каже Живановић, нису идентификовани појединци који су њима располагали. Они су 1983. враћени Врховном војном суду, када је установљено да у њима недостаје маса докумената. Живановић је објаснио да ти списи немају оверених докумената који су раније постојали у судском предмету. Пресуда је печатирана након извршења смртне казне над Михаиловићем, јер је Војни суд формиран после неколико дана, а на пресуди се налази његов печат, што довољно говори о драстичном кршењу права од стране нове комунистичке власти.

„Ми смо указали на то да је генерал Михаиловић осуђен из идеолошких разлога. Главни проблем који имамо је опструкција поступка због идеолошких и политичких разлога. Иако су данас потиснути у мањину, ти разлози су прилично присутни у правосуђу и политичком животу“, закључио је Живановић.

По ономе што се могло чути, Српски либерални савет ће са организовањем сличних трибина наставити и убудуће, верујући да ће тиме извршити јавни притисак на судске органе како би се коначно исправила неправда према Драгољубу Дражи Михаиловићу, првом герилцу у поробљеној Европи 1941. године.

(НСПМ)