Kosta Čavoški: Briselski sporazum - ukidanje poslednjih ostataka državnosti Srbije na KiM

Fond Slobodan Jovanović je 30. maja 2013. godine na Kolarčevom narodnom univerzitetu održao tribinu pod nazivom „Briselski sporazum pred Ustavnim sudom“. Na tribini je govorio akademik prof. dr Kosta Čavoški.

Govoreći o neustavnosti Briselskog sporazuma akademik Čavoški je najpre naveo da su sve njegove „pogodnosti“ za Srbe na Kosovu i Metohiji svedene na obećanja o izvršnim ovlašćenjima.

„Tači ne dopušta ono što nalaže Ustav njegove zemlje, a vlasti naše države ne dopuštaju sebi ono što im Ustav ne dopušta“.

Prema Briselskom sporazumu, građani Srbije sa Kosova i Metohije će postati državljani „Kosova“. Ovim Sporazumom Srbija treba da postane prva država koja se dobrovoljno odrekla građana zbog ulaska u EU i to pod odložnim uslovom.

Čavoški je posebno naglasio da je potpisivanje Briselskog sporazuma ukidanje poslednjih ostataka državnosti i prema tome akt veleizdaje, izrazivši nadu da će aktere stići neumitna pravda.

Supstancijalne mane Briselskog sporazuma

Čavoški je naglasio da su jedan tekst Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. godine inicijalima parafirali predsednik Vlade R. Srbije – Ivica Dačić i visoka predstavnica za spoljnu bezbednost i politiku EU – Ketrin Ešton. Na osnovu toga stvara se utisak da se radi o međunarodnom ugovoru sa EU, pošto je u tom dokumentu izbegnuto naznačenje Vlade „Kosova“, a u dokumentu koji je dostavljen Skupštini Srbije se navode samo „privremene institucije samouprave u Prištini“.

Akt je zaključen u izobičajenoj bilateralnoj formi. Tekst akta je sačinjen na engleskom jeziku u dva vida. Jedan s potpisima Eštonove i Dačića, a drugi s potpisima Eštonove i Tačija. Slični primeri se mogu naći u evropskoj diplomatskoj praksi XIX veka i vezani su za zaključenje realnih unija država.

Forma ovog dokumenta ukazuje na prikrivanje zvaničnih strana ugovornica – da se ne primeti kako se radi o ravnopravnim subjektima Međunarodnog prava. Akt Briselskog sporazuma se u Skupštini Srbije pojavio u formi izveštaja. Čavoški je podsetio da je prema našem Ustavnom pravu druga strana nepostojeća ugovorna strana, jer „Kosovo“ nema pravnog subjektiviteta, pa se radi o ugovoru sa nepostojećim ustavno-pravnim subjektom.

Naredna mana je neobjavljenost Sporazuma – nije objavljen ni u Službenom listu R. Srbije, a izbegnuta je i međunarodna forma zaključenja ugovora.

Pored toga, Briselski sporazum sadrži pojmove nepoznate Ustavu R. Srbije, kao što su „merodavno pravo Kosova“ i „zakoni Kosova“. Mimo Ustava R. Srbije, Sporazum rešava problematiku nadležnosti opštinskih vlasti i policije na Kosovu i Metohiji i uređenja sudova, o čemu govori u okviru „zakona Kosova“, umesto u okviru zakona Republike Srbije.

Izdvajanje Kosova i Metohije iz ustavnog poretka Srbije

Briselski sporazum predstavlja izdvajanje Kosova i Metohije iz ustavnog poretka Republike Srbije, zaključio je dr Čavoški, citirajući tekst preambule Ustava R. Srbije. On je podsetio da deo teksta preambule ulazi u tekst zakletve predsednika Srbije.

Ustav Srbije predviđa dve autonomne pokrajine u sastavu Srbije. “Odricanjem od Kosova i Metohije nije pogažen samo Ustav Srbije, već i sve ono što su naši preci činili od 1912. godine do danas”. Briselskim sporazumom se vrši prisiljavanje državljana Srbije na Kosovu i Metohiji da prihvate državljanstvo druge države. 

Mane plana implementacije Briselskog sporazuma

Čavoški je podsetio da je 26. maja 2013. godine Vlada Srbije prihvatila Plan implementacije Briselskog sporazuma. Dačić je u ovom dokumentu parafirao da je tekst dokumenata Briselskog sporazuma originalan. Ovo je izvršeno na aktu kojeg su parafirala sva tri učesnika Sporazuma (Dačić, Eštonova i Tači). Po sadržaju, radi se o sprovodbenom ugovoru koji se odnosi na ranije zaključeni Briselski sporazum i sadrži rokove za njegovo izvršenje.

Formalne mane plana implementacije sastoje se, pre svega, u tome što se radi o formi dokumenta nepoznatoj našem Ustavu – nije donet u formi ustavnog zakona, zakona, niti podzakonskog akta. Vlada ga je prihvatila pukom odlukom. Pema tome, radi se o pravno nepostojećem aktu. Čavoški je naglasio da bi i pored ovih bitnih nedostataka forme Ustavni sud morao da obrati pažnju na njega. Iako se radi o pravno nepostojećem aktu, ovaj akt je pravno obavezujući po svojoj sadržini. Stoga Ustavni sud ne bi mogao da se oglasi nenadležnim, već bi morao odmah da plan proglasi neustavnim, zbog mana njegove forme.

Sadržinske mane plana su brojne. Čavoški je napomenuo da plan govori o „Asocijaciji zajednice“, koja nije dopuštena po našem pravom poretku, i predviđa izbore za ovu „asocijaciju“ po „kosovskom zakonu“, iako je izbore moguće organizovati jedino po zakonu Srbije. Plan predviđa i ukidanje svih bezbednosnih službi Srbije na „Kosovu“. Ovo se odnosi i na one policijske službe koje izdaju lične karte, pasoše, saobraćajne i vozačke dozvole. Plan govori o budućem zapošljavanju pripadnika ovih službi u službu unutrašnjih poslova „Kosova“, iako se radi o službenicima R. Srbije, čiji radni odnos je zaštićen republičkim propisima. Plan takođe predviđa i ukidanje pravosudnih ustanova Srbije na Kosovu i Metohiju i osnivanje sudova mimo zakona Srbije, pri čemu, takođe mimo zakona Srbije, predviđa „reflektovanje nacionalnog sastava“ stanovništva.

Planom je predviđen rok u kome se moraju sprovesti i opštinski izbori.

Predviđena je i obaveza da do kraja maja Srbi omoguće pregled finansiranja ustanova na Kosovu i Metohiji.  „Transparentnost finansiranja“ u stvari ima cilj da se sredstva preusmere na neku kosovsku banku, kako bi se i na ovaj način izvršilo odvajanje ustanova i građana Kosova i Metohije od Srbije.

Planom se predviđa obaveznost dejstva ranijih sporazuma koji su zaključeni u doba Borisa Tadića (o slobodi kretanja, diplomama, registrima, zemljišnim knjigama…) – radi se o ugovorima čije pitanje ustavnosti je ranije pokrenuto pred Ustavnim sudom R. Srbije.

Nevidljive garancije SAD i NATO

Čavoški se posebno osvrnuo na Vučićevu izjavu, datu Srbima prilikom njegove posete Kosovu i Metohiji, o tome kako ima pisane garancije da NATO neće intervenisati protiv njih na severu Pokrajine. Međutim, Vučić te garancije nije nikada pokazao javnosti, pa ni Srbima sa Kosova i Metohije.

Pošto se očigledno može govoriti samo o usmenim garancijama, Čavoški je podsetio na jemstva NATO-a i SAD od početka devedesetih godina do danas. Naveo je koliko su SAD i NATO „poštovale“ plan Sajrusa Vensa za Republiku Srpsku Krajinu iz 1991. godine, a kasnije usmena jemstva Slobodanu Miloševiću i Radovanu Karadžiću o izuzeću od krivičnog gonjenja Haškog tribunala koja su ovima dali Ričard Holbruk i Madlen Olbrajt. Čavoški je javno dao savet Vučiću da i „jemstva“ Andreasa Foga Rasmusena tumači u svetlu ove istorije diplomatskih prevara.

(Fond Slobodan Jovanović)