четвртак, 28. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Коста Чавошки: Бриселски споразум - укидање последњих остатака државности Србије на КиМ
Хроника

Коста Чавошки: Бриселски споразум - укидање последњих остатака државности Србије на КиМ

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 01. јун 2013.

Фонд Слободан Јовановић је 30. маја 2013. године на Коларчевом народном универзитету одржао трибину под називом „Бриселски споразум пред Уставним судом“. На трибини је говорио академик проф. др Коста Чавошки.

Говорећи о неуставности Бриселског споразума академик Чавошки је најпре навео да су све његове „погодности“ за Србе на Косову и Метохији сведене на обећања о извршним овлашћењима.

„Тачи не допушта оно што налаже Устав његове земље, а власти наше државе не допуштају себи оно што им Устав не допушта“.

Према Бриселском споразуму, грађани Србије са Косова и Метохије ће постати држављани „Косова“. Овим Споразумом Србија треба да постане прва држава која се добровољно одрекла грађана због уласка у ЕУ и то под одложним условом.

Чавошки је посебно нагласио да је потписивање Бриселског споразума укидање последњих остатака државности и према томе акт велеиздаје, изразивши наду да ће актере стићи неумитна правда.

Супстанцијалне мане Бриселског споразума

Чавошки је нагласио да су један текст Бриселског споразума 19. априла 2013. године иницијалима парафирали председник Владе Р. Србије – Ивица Дачић и висока представница за спољну безбедност и политику ЕУ – Кетрин Ештон. На основу тога ствара се утисак да се ради о међународном уговору са ЕУ, пошто је у том документу избегнуто назначење Владе „Косова“, а у документу који је достављен Скупштини Србије се наводе само „привремене институције самоуправе у Приштини“.

Акт је закључен у изобичајеној билатералној форми. Текст акта је сачињен на енглеском језику у два вида. Један с потписима Ештонове и Дачића, а други с потписима Ештонове и Тачија. Слични примери се могу наћи у европској дипломатској пракси XIX века и везани су за закључење реалних унија држава.

Форма овог документа указује на прикривање званичних страна уговорница – да се не примети како се ради о равноправним субјектима Међународног права. Акт Бриселског споразума се у Скупштини Србије појавио у форми извештаја. Чавошки је подсетио да је према нашем Уставном праву друга страна непостојећа уговорна страна, јер „Косово“ нема правног субјективитета, па се ради о уговору са непостојећим уставно-правним субјектом.

Наредна мана је необјављеност Споразума – није објављен ни у Службеном листу Р. Србије, а избегнута је и међународна форма закључења уговора.

Поред тога, Бриселски споразум садржи појмове непознате Уставу Р. Србије, као што су „меродавно право Косова“ и „закони Косова“. Мимо Устава Р. Србије, Споразум решава проблематику надлежности општинских власти и полиције на Косову и Метохији и уређења судова, о чему говори у оквиру „закона Косова“, уместо у оквиру закона Републике Србије.

Издвајање Косова и Метохије из уставног поретка Србије

Бриселски споразум представља издвајање Косова и Метохије из уставног поретка Републике Србије, закључио је др Чавошки, цитирајући текст преамбуле Устава Р. Србије. Он је подсетио да део текста преамбуле улази у текст заклетве председника Србије.

Устав Србије предвиђа две аутономне покрајине у саставу Србије. “Одрицањем од Косова и Метохије није погажен само Устав Србије, већ и све оно што су наши преци чинили од 1912. године до данас”. Бриселским споразумом се врши присиљавање држављана Србије на Косову и Метохији да прихвате држављанство друге државе. 

Мане плана имплементације Бриселског споразума

Чавошки је подсетио да је 26. маја 2013. године Влада Србије прихватила План имплементације Бриселског споразума. Дачић је у овом документу парафирао да је текст докумената Бриселског споразума оригиналан. Ово је извршено на акту којег су парафирала сва три учесника Споразума (Дачић, Ештонова и Тачи). По садржају, ради се о спроводбеном уговору који се односи на раније закључени Бриселски споразум и садржи рокове за његово извршење.

Формалне мане плана имплементације састоје се, пре свега, у томе што се ради о форми документа непознатој нашем Уставу – није донет у форми уставног закона, закона, нити подзаконског акта. Влада га је прихватила пуком одлуком. Пема томе, ради се о правно непостојећем акту. Чавошки је нагласио да би и поред ових битних недостатака форме Уставни суд морао да обрати пажњу на њега. Иако се ради о правно непостојећем акту, овај акт је правно обавезујући по својој садржини. Стога Уставни суд не би могао да се огласи ненадлежним, већ би морао одмах да план прогласи неуставним, због мана његове форме.

Садржинске мане плана су бројне. Чавошки је напоменуо да план говори о „Асоцијацији заједнице“, која није допуштена по нашем правом поретку, и предвиђа изборе за ову „асоцијацију“ по „косовском закону“, иако је изборе могуће организовати једино по закону Србије. План предвиђа и укидање свих безбедносних служби Србије на „Косову“. Ово се односи и на оне полицијске службе које издају личне карте, пасоше, саобраћајне и возачке дозволе. План говори о будућем запошљавању припадника ових служби у службу унутрашњих послова „Косова“, иако се ради о службеницима Р. Србије, чији радни однос је заштићен републичким прописима. План такође предвиђа и укидање правосудних установа Србије на Косову и Метохију и оснивање судова мимо закона Србије, при чему, такође мимо закона Србије, предвиђа „рефлектовање националног састава“ становништва.

Планом је предвиђен рок у коме се морају спровести и општински избори.

Предвиђена је и обавеза да до краја маја Срби омогуће преглед финансирања установа на Косову и Метохији.  „Транспарентност финансирања“ у ствари има циљ да се средства преусмере на неку косовску банку, како би се и на овај начин извршило одвајање установа и грађана Косова и Метохије од Србије.

Планом се предвиђа обавезност дејства ранијих споразума који су закључени у доба Бориса Тадића (о слободи кретања, дипломама, регистрима, земљишним књигама…) – ради се о уговорима чије питање уставности је раније покренуто пред Уставним судом Р. Србије.

Невидљиве гаранције САД и НАТО

Чавошки се посебно осврнуо на Вучићеву изјаву, дату Србима приликом његове посете Косову и Метохији, о томе како има писане гаранције да НАТО неће интервенисати против њих на северу Покрајине. Међутим, Вучић те гаранције није никада показао јавности, па ни Србима са Косова и Метохије.

Пошто се очигледно може говорити само о усменим гаранцијама, Чавошки је подсетио на јемства НАТО-а и САД од почетка деведесетих година до данас. Навео је колико су САД и НАТО „поштовале“ план Сајруса Венса за Републику Српску Крајину из 1991. године, а касније усмена јемства Слободану Милошевићу и Радовану Караџићу о изузећу од кривичног гоњења Хашког трибунала која су овима дали Ричард Холбрук и Мадлен Олбрајт. Чавошки је јавно дао савет Вучићу да и „јемства“ Андреаса Фога Расмусена тумачи у светлу ове историје дипломатских превара.

(Фонд Слободан Јовановић)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер