Kosovo - reanimacija na berlinski način

Posetom Kosovo završena je krajem prošle nedelje trodnevna balkanska turneja nemačkog ministra inostranih poslova Gida Vestervelea. U toku posete on nije prestajao da uliva u lidere država nastalih na prostoru bivše Jugoslavije nadu u perspektive članstva u EU. Razume se, ukoliko regulišu sporne probleme. U prvom redu imalo se u vidu priznavanje Kosova.

Kako je izjavio Vestervele u Zagrebu, pregovori povodom stupanja ove zemlje u EU mogu da budu završeni već krajem godine, ako tamo ulože sve napore za finalni proboj. Pred Bosnom i Hercegovinom, rekao je ministar kasnije u Sarajevu, takođe je otvorena evropska perspektiva. Samo pri tome treba uzimati u obzir, dodao je on, da put u Evropu vodi preko unutrašnjeg jedinstva zemlje. U toj republici, kao što se zna, do danas ostaje sukob između kompaktno naseljenog srpskog stanovništva i bosanskih muslimana.

Jasno je da je najnerešivije klupko problema na Balkanu zamršeno u srpskoj pokrajini Kosovo. Optimizam pristalicama nezavisnosti Kosova dao je Međunarodni sud UN u Hagu, koji je objavio u julu da proglašenje suvereniteta ove pokrajine odgovara svim normama međunarodnog prava. Stav Srbije, kao između ostalog i Rusije, stalnog člana SB UN koji je podržava, ostaje nepromenjen.

Ipak, za vreme boravka u glavnom gradu Kosova, Prištini, ministar inostranih poslova Nemačke nazvao je nezavisnost Kosova realnošću sa kojom će Beograd morati da se pomiri. Doći će dan kada će predstavnici EU, Kosova i Srbije sedeti za istim stolom'' - sa patosom je izjavio Vestervele, pozvavši partnere iz EU koji se kolebaju da prestanu da se inate.

Ministar je kritikovao i novi nacrt rezolucije o Kosovu koji je predložio Beograd Generalnoj skupštini UN.

Čime je izazvan upečatljivo izražen „evropski" podtekst turneje nemačkog ministra? Evo šta tim povodom misli Vladislav Belov, rukovodilac nemačkih istraživanja Evropskog instituta:

Meni se čini, kaže Belov, da Vestervele ovde ispunjava određenu funkciju regulatora EU preko Nemačke, koja ima svoje neposredne interese u regionu. Ona je bila, osim toga, uključena u sve teške slučajeve, uključujući bombardovanja, da kažemo direktno, u okviru agresije NATO-a. I u tom pogledu Vestervele očigledno pokušava da se odredi kao predstavnik vodeće evropske države, aktivne na međunarodnoj sceni.

U izvesnoj meri, smatra Belov, završena turneja Gida Vestervelea može se smatrati pokušajem reanimiranja problema Kosova koji je ostao da visi. Ne treba zaboravljati, dodaje ekspert, da je još jedan podtekst posete nemačkog ministra bilo pitanje daljeg proširenja EU na račun balkanskih suseda, koji se spotakao o isti taj kosovski problem. Između ostalog, teško je reći šta dobija evropski klub od prijema najsiromašnije države Evrope u svoje redove, ako Kosovo ipak postane država. Dve trećine mladih ljudi danas tamo nema posao, a 17% stanovništva živi za manje od jednog evra dnevno. I još nešto. Već u noći posle odlaska Vestervelea u Zubinom Potoku na severu Kosova, gde žive Srbi, odjeknula je eksplozija koja je oštetila dva atumobila. Po svemu sudeći, reanimacija kosovskog problema, čak uz učešće Berlina, neće biti laka.

(Glas Rusije)