Konferencija UN: Potrebna temeljna reforma globalnih finansija

Učesnici Konferencije UN-a o globalnoj ekonomskoj krizi usvojili završni dokument sa predlozima temeljne reforme svetskog finansijskog sistema. U dokumentu se ukazuje na dramatičnu ekonomsku situaciju u svetu i upozorava na mogućnost da 50 miliona ljudi zapadne u krajnju bedu.

Predstavnici više od 140 zemalja usvojili su sinoć, uprkos protivljenju delegacije SAD, na završnom zasedanju trodnevne Konferencije UN o globalnoj ekonomskoj krizi, dokument u kome se predlaže temeljna reforma svetskog finansijskog sistema.

Predsednik Generalne skupština Ujedinjenih nacija Migel D'Eskoto Brokman je pred kraj zasedanja pozvao sve učesnike skupa da se izjasne o konačnoj verziji ranije predloženog predloga zaključaka.

Njegov predlog je usvojen, i pored upozorenja šefa američke delegacije DŽona Samisa da njegova zemlja ne podržava delove rezolucije u kojima se predlažu radikalne izmene u svetskom finansijskom sistemu.

U rezoluciji se navodi da završni dokument skupa odražava rešenost članica UN-a da odrede glavne zadatke u budućim akcijama za prevazilaženje globalne ekonomske krize i jasno odrede ulogu svetske organizacije u sprovođenju mera koje bi trebalo da eliminišu postojeće i spreče izbijanje novih kriza.

U dokumentu se ukazuje na dramatičnu ekonomsku situaciju u svetu i upozorava da će zbog tekuće globalne privredne krize više od 50 miliona ljudi zapasti u krajnju bedu, dok će broj gladnih i nedovoljno uhranjenih premašiti milijardu, što je rekordna brojka.

Završni dokument Konferencije potencira se da je svet suočen sa najgorom ekonomskom krizom od perioda Velike depresije, početkom tridesetih godina prošlog veka. Bogate zemlje se pozivaju da ukažu hitnu i maksimalnu finansijsku i svaku drugu pomoć najsiromašnijim državama koje su najteže pogođene tekućom krizom.

Dokument podseća i na obavezu najmoćnijih država, usvojenu na samitu Grupe 20 najrazvijenijih i zemalja sa ubrzanim privrednim rastom 2. aprila u Londonu, da se za obnavljanje rasta globalne ekonomije stvori dodatni fond u vrednosti 1,1 bilion dolara, u kome je, kako su navodi u zaključcima njujorškog skupa UN, samo 50 milijardi dolara namenjeno siromašnim državama.

"Mi pozivamo G-20 da u budućnosti razmotri finansijske potrebe manje razvijenih zemalja, posebno onih sa najnižim prihodima", ističe se u dokumentu, ali bez navođenja posebnih preporuka za realizaciju tog zadatka.

Jedan od zaključaka Konferencije odnosi se i na zahtev da Međunarodni monetarni fond, Svetska banka i druge globalne finansijske institucije omoguće fleksibilne uslove prilikom odobravanja zajmova i drugih vidova pomoći najugroženijim zemljama da bi se krizi suprotstavile svim raspoloživim sredstvima.

U dokumentu se insistira i na merama koje bi onemogućile izbijanje nove dužničke krize, kao i na stvaranju uslova za odlaganje naplate dospelih dugova siromašnih i već prezaduženih zemalja.

Posebana pažnja, u zaključcima skupa, usmerana je na zahteve za korenitom promenom globalnog finansijskog sistema, što uključuje i bitne izmene u sistemu rezervnih valuta, zasnovanom na preterano dominatnoj ulozi američkog dolara.

Kina, čija je ekonomija treća po snazi u svetu iza američke i japanske, juče je uoči završnog skupa Konferencije UN, ponovo uputila zahtev za uvođenje nove rezervne svetske valute, umesto dolara, obnovivši tako svoj predlog prvi put javno saopšten u martu.

Ruski vice-premijer i ministar finansija Aleksej Kudrin takođe je ukazao na potrebu korenitog reformisanja svetskog finansijskog sistema, ali je istovremeno ocenio da će "dolar ostati, najverovatnije, dominantna rezervna valuta još deset godina."

Od kritične je važnosti da se sistem regulisanja rada i superkontrole na finansijskom tržištu ostvari na efikasniji način. Učesnici skupa takođe su u konačnoj verziji završnog dokumenta ukazali da treba dodatno poboljšati i pravila za rad sa izvedenim hartijama od vrednosti na finanansijskim tržištima i izvršiti standardizaciju ugovora kojim se sklapaju poslovi u finansijskoj sferi.

U zaključcima Konferencije upućen je i poziv radnoj grupi, koju je osnovala Generalna skupština UN, da nastavi sa praćenjem realizacije ciljeva koji su utvrđeni u završnom dokumentu skupa i da o tome podnese izveštaj na redovnom zasedanju najvišeg tela Svetske organizacije u septembru.

(RTS)