Конференцијa УН: Потребна темељна реформа глобалних финансија

Учесници Конференције УН-а о глобалној економској кризи усвојили завршни документ са предлозима темељне реформе светског финансијског система. У документу се указује на драматичну економску ситуацију у свету и упозорава на могућност да 50 милиона људи западне у крајњу беду.

Представници више од 140 земаља усвојили су синоћ, упркос противљењу делегације САД, на завршном заседању тродневне Конференције УН о глобалној економској кризи, документ у коме се предлаже темељна реформа светског финансијског система.

Председник Генералне скупштина Уједињених нација Мигел Д'Еското Брокман је пред крај заседања позвао све учеснике скупа да се изјасне о коначној верзији раније предложеног предлога закључака.

Његов предлог је усвојен, и поред упозорења шефа америчке делегације Џона Самиса да његова земља не подржава делове резолуције у којима се предлажу радикалне измене у светском финансијском систему.

У резолуцији се наводи да завршни документ скупа одражава решеност чланица УН-а да одреде главне задатке у будућим акцијама за превазилажење глобалне економске кризе и јасно одреде улогу светске организације у спровођењу мера које би требало да елиминишу постојеће и спрече избијање нових криза.

У документу се указује на драматичну економску ситуацију у свету и упозорава да ће због текуће глобалне привредне кризе више од 50 милиона људи запасти у крајњу беду, док ће број гладних и недовољно ухрањених премашити милијарду, што је рекордна бројка.

Завршни документ Конференције потенцира се да је свет суочен са најгором економском кризом од периода Велике депресије, почетком тридесетих година прошлог века. Богате земље се позивају да укажу хитну и максималну финансијску и сваку другу помоћ најсиромашнијим државама које су најтеже погођене текућом кризом.

Документ подсећа и на обавезу најмоћнијих држава, усвојену на самиту Групе 20 најразвијенијих и земаља са убрзаним привредним растом 2. априла у Лондону, да се за обнављање раста глобалне економије створи додатни фонд у вредности 1,1 билион долара, у коме је, како су наводи у закључцима њујоршког скупа УН, само 50 милијарди долара намењено сиромашним државама.

"Ми позивамо Г-20 да у будућности размотри финансијске потребе мање развијених земаља, посебно оних са најнижим приходима", истиче се у документу, али без навођења посебних препорука за реализацију тог задатка.

Један од закључака Конференције односи се и на захтев да Међународни монетарни фонд, Светска банка и друге глобалне финансијске институције омогуће флексибилне услове приликом одобравања зајмова и других видова помоћи најугроженијим земљама да би се кризи супротставиле свим расположивим средствима.

У документу се инсистира и на мерама које би онемогућиле избијање нове дужничке кризе, као и на стварању услова за одлагање наплате доспелих дугова сиромашних и већ презадужених земаља.

Посебана пажња, у закључцима скупа, усмерана је на захтеве за коренитом променом глобалног финансијског система, што укључује и битне измене у систему резервних валута, заснованом на претерано доминатној улози америчког долара.

Кина, чија је економија трећа по снази у свету иза америчке и јапанске, јуче је уочи завршног скупа Конференције УН, поново упутила захтев за увођење нове резервне светске валуте, уместо долара, обновивши тако свој предлог први пут јавно саопштен у марту.

Руски вице-премијер и министар финансија Алексеј Кудрин такође је указао на потребу коренитог реформисања светског финансијског система, али је истовремено оценио да ће "долар остати, највероватније, доминантна резервна валута још десет година."

Од критичне је важности да се систем регулисања рада и суперконтроле на финансијском тржишту оствари на ефикаснији начин. Учесници скупа такође су у коначној верзији завршног документа указали да треба додатно побољшати и правила за рад са изведеним хартијама од вредности на финанансијским тржиштима и извршити стандардизацију уговора којим се склапају послови у финансијској сфери.

У закључцима Конференције упућен је и позив радној групи, коју је основала Генерална скупштина УН, да настави са праћењем реализације циљева који су утврђени у завршном документу скупа и да о томе поднесе извештај на редовном заседању највишег тела Светске организације у септембру.

(РТС)