Комеморативни скуп поводом смрти Љубише Самарџића одржан у Кинотеци: Отишао је бард глумишта, велики шмекер, одан родитељ...

Комеморативни скуп поводом смрти великог филмског уметника Љубише Самарџића одржан је данас у Југословенској кинотеци.

Његови пријатељи и глумци казали су да је он увек био насмејан, да је пленио искреношћу, добротом и лепотом и да ће увек живети у њиховим срцима, сећањима али и на нашим екранима.

Глумац Радош Бајић рекао је да је Љубиша Самарџић био великан српског и југословенског филма, неко ко је био посебан и ко је обележио време у којем је живео, који је био вољен, али кога живот није мазио и који се борио до последњег даха.

"Смоки је све радио најбоље, био је способан продуцент који је од динара правио два, значајан аутор, редитељ, али најпре велики глумац. Одличан професионалац, ентузијаста, добар колега, шармер, другар али и одличан играч покера", рекао је Бајић.

Казао је да су у нешто више од годину дана отишли великани филмске уметности и глумци Маринко Маџгаљ, Велимир Бата Живојиновић и Милорад Мандић Манда.

"Полако остајемо сами, заувек одлазе најбољи међу нама. Они који се ретко рађају, врхунски, брилијантни, непоновљиви", казао је Бајић.

Глумица Љиљана Благојевић казала је да је Љубиша Самараџић био отац за пример, деда за обожавање, колега за опонашање, пријатељ за поштовање и човек за дивљење и сећање.

"Љубишин осмех треба преписивати као антидепресију, глуму са њим као врхунску терапију, пријатељство као бенефицирани стаж. Нова мерна јединица за пријатељску подршку и љубав треба да се зове 'Један Смоки'", казала је Благојевић.

Директор Југословенске кинотеке Југослав Пантелић рекао је да се данас присећају Смокија, а да он никада неће престати да живи у њиховим срцима, на екранима и у сећањима.

"Љубиша нам је увек давао надимке Мићко, Мићо, Љубице, Срећо и увек је успевао да пронадје праву реч са осмехом на лицу и да реши проблем", изјавио је Пантелић.

Додао је да Југословенска кинотека с поносом може да каже да је други дом овом великану јер је Љубиша за живота све симболе своје каријере депоновао тој кући.

Глумац и редитељ Љубиша Самарџић који је преминуо 8. септембра у 81. години кремиран је данас у 13 часова на Новом гробљу у Београду, док је комеморативни скуп одржан у Свечаној сали Југословенске кинотеке.

На комеморатвном скупу су били и министар спољних послова Ивица Дачић, глумци Бранка Петрић, Воја Брајовић, Мирка Васиљевић, Аница Добра и многи други, док су на кремацији раније данас присуствовали редитељи Слободан Шијан и Пуниша Ђорђевић.

Љубиша Самарџић је рођен у Скопљу 1936. године, студирао је право, а потом је прешао на Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду.

Убрзо након глумачког дебија у филму "Игре на скелама" (1961) Срећка Вејганда, Самарџић је привукао пажњу најшире публике филмом "Прекобројна" Бранка Бауера. Уследила је трилогија "Девојка", "Сан" и "Јутро" Пурише Ђорђевића, као и улоге у низу партизанских филмова – "Битка на Неретви", "Сутјеска", "Партизанска ескадрила".

Запажене улоге остварио је и у комедијама "Рад на одредјено време", "Мој тата на одредјено време", "Није лако с мушкарцима" и "Развод на одређено време", као и у филму "Специјално васпитање" (1977), за који је за улогу милиционера Цанета, Златну арену за мушку епизодну улогу.

На фестивалу у Пули је награђен и за улоге у филмовима "Прекобројна" (1962), "Бомбаши", "Хамлет у Мрдуши Доњи" и "Сутјеска" (1963), "Црвена земља" и "Доктор Младен" (1975), "Рад на одређено време" (1980), "Савамала" (1982) и "Кућа поред пруге" (198.

На телевизији је играо у серијама "Куда иду дивље свиње", "Врућ ветар", "Полицајац са Петловог брда" и друге.

Међу многобројним наградама које је Самарџић добио током 55-годишње каријере су и Куп волпи за најбољу мушку улогу у Венецији 1967. године, који је добио за филм "Јутро" Пурише Ђорђевића, шест пулских Златних арена, награда за животно дело "Павле Вуисић" (1995), награда "Александар Лифка" Фестивала европског филма Палић (2007), награда Златни витез Филмског фестивала у Москви за режију филма "Небеска удица" (2000), којим је дебитовао као редитељ, а приказан је и у такмичарској селекцији 50. Берлинала.

Поред глуме бавио се режијом и продукцијом.

(Бета)