Vlada Hrvatske osniva državni odbor za ovogodišnju proslavu "Oluje"

Vlada Hrvatske osnovaće u četvrtak državni odbor za organizaciju ovogodišnje proslave "Oluje" pošto nema saglasnosti o načinu i mestu organizacije 20. godišnjice te hrvatske vojno-policijske akcije.

U saopštenju Vlade navodi se da će državni odbor biti osnovan da bi se obezbedilo primereno i dostojanstveno obeležavanje.

"Osnivanje državnog odbora ranije je predložila i predsednica Hrvatske (Kolinda Grabar-Kitarović) koja je prihvatila i ideju vojnih zapovednika Oluje da se ta važna godišnjica obeleži svečanošću u Kninu i vojnom paradom u Zagrebu", navela je hrvatska Vlada.

Hrvatska predsednica Kolinda Grabar-Kitarović izjavila je danas za Večernji list da je sporenje oko načina i mesta proslave Oluje postalo nešto što razdvaja naciju, pa da smatra da treba odustati od vojne parade u Zagrebu. Prema njenim rečima, vojnu paradu treba organizovati u maju iduće godine na Dan oružanih snaga.

Nameri premijera Zorana Milanovića iz Socijaldemokratske partije (SDP) da se 20. godišnjica "Oluje" obeleži 5. avgusta najpre u Kninu, a potom uveče u Zagrebu izazvala je oštre kritike dela branitelja i opozicione Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) iz koje dolazi aktuelna hrvatska predsednica.

Obeležavanje "Oluje" još je jedna tačka sporenja premijera i predsednice, odnosno SDP i HDZ u izbornoj godini. Redovni parlamentarni izbori treba da budu održani krajem ove ili početkom iduće godine.

(Beta)

Kolinda Grabar Kitarović: Godišnjicu „Oluje“ proslaviti u Kninu, a vojnu paradu dogodine u Zagrebu

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović zaključila je da je sporenje oko načina i mesta obeležavanja 20. godišnjice vojne akcije „Oluja“ nešto što razdvaja naciju i da proslavu treba održati u Kninu, a vojnu paradu koju predlaže Vlada dogodine u Zagrebu.

„Organizacija vojne parade u Zagrebu povodom 20. godišnjice vojno-redarstvene operacije „Oluja“, Dana pobede i domovinske zahvalnosti, ne doprinosi osnaživanju nacionalnog zajedništva koje bi upravo trebalo snažno da obeleži taj događaj“, kaže za Večernji list predsednica i ističe da Knin ima prednost u proslavi tog hrvatskog praznika.

Inače, vlada Milanovića se zalagala za to da se 20. godišnjica „Oluje“ proslavi u Kninu, a nakon toga istog dana, ali puno grandioznije, u Zagrebu, organizovanjem vojne parade.

Grabar Kitarovićeva kaže da je na sve načine pokušavala da pronađe zajedničko rešenje, pa je predlagala da parada bude održana 4. avgusta, a središnja proslava u Kninu 5. avgusta.

Vlada je, međutim, na čvrstom stajalištu da proslava u Kninu i vojna parada u Zagrebu treba da se održe istog dana, 5. avgusta.

Takav stav je, podseća list, oštro politički podelio Hrvatsku. Branitelji, a i glavna opoziciona stranka HDZ protive se tome da bilo šta ometa i konkuriše „svetinji“, proslavi „Oluje“ u Kninu.

U svojoj izjavi predsednica Hrvatske zato zaključuje da „želi i dalje da bude činilac snaženja zajedništva a ne podela“.

„Verujem da bi i ove godine 5. avgust trebalo obeležiti na već ustaljeni način kada se naša domovina kao i do sada u Kninu poklanja hrabrosti i žrtvi naših branitelja“, zaključuje Grabar Kitarovićeva.

Ona istovremeno nudi novi datum za vojnu paradu i to 28. maj iduće godine na Dan oružanih snaga Hrvatske, a napominje i da će se tog datuma obeležavati i 25. godišnjica osnivanja Zbora narodne garde (ZNG), odnosno Hrvatske vojske.

„Želimo na punim ulicama Zagreba našim građanima pokazati spremnost, obučenost i naoružanje naše vojske uz učestvovanje i snaga naših saveznika“, kaže predsednica.

Večernji piše da je Grabar Kitaroovićeva o pomeranju datuma vojne parade razgovarala i s predstavnicima Hrvatskog generalskog zbora (HGZ), a jedan od učesnika sastanka kaže da su se generali složili da predstavnici jedinica koje su učestvovale u „Oluji“ predsednici podnesu raport u Kninu. I generali smatraju da je 28. maj iduće godine dobar alternativni datum za paradu.

Inače, na ovaj hrvatski praznik, u akciji „Oluja“ je, prema podacima dokumentacionog centra Veritas, poginulo i nestalo 1.853 Srba, a proterano najmanje 220.000 stanovnika nekadašnje Republike Srpske Krajine.    

(Sputnjik)