Хроника | |||
Влада Хрватске оснива државни одбор за овогодишњу прославу "Олује" |
среда, 06. мај 2015. | |
Влада Хрватске основаће у четвртак државни одбор за организацију овогодишње прославе "Олује" пошто нема сагласности о начину и месту организације 20. годишњице те хрватске војно-полицијске акције. У саопштењу Владе наводи се да ће државни одбор бити основан да би се обезбедило примерено и достојанствено обележавање. "Оснивање државног одбора раније је предложила и председница Хрватске (Колинда Грабар-Китаровић) која је прихватила и идеју војних заповедника Олује да се та важна годишњица обележи свечаношћу у Книну и војном парадом у Загребу", навела је хрватска Влада. Хрватска председница Колинда Грабар-Китаровић изјавила је данас за Вечерњи лист да је спорење око начина и места прославе Олује постало нешто што раздваја нацију, па да сматра да треба одустати од војне параде у Загребу. Према њеним речима, војну параду треба организовати у мају идуће године на Дан оружаних снага. Намери премијера Зорана Милановића из Социјалдемократске партије (СДП) да се 20. годишњица "Олује" обележи 5. августа најпре у Книну, а потом увече у Загребу изазвала је оштре критике дела бранитеља и опозиционе Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) из које долази актуелна хрватска председница. Обележавање "Олује" још је једна тачка спорења премијера и председнице, односно СДП и ХДЗ у изборној години. Редовни парламентарни избори треба да буду одржани крајем ове или почетком идуће године. (Бета) Колинда Грабар Китаровић: Годишњицу „Олује“ прославити у Книну, а војну параду догодине у Загребу
Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић закључила је да је спорење око начина и места обележавања 20. годишњице војне акције „Олуја“ нешто што раздваја нацију и да прославу треба одржати у Книну, а војну параду коју предлаже Влада догодине у Загребу. „Организација војне параде у Загребу поводом 20. годишњице војно-редарствене операције „Олуја“, Дана победе и домовинске захвалности, не доприноси оснаживању националног заједништва које би управо требало снажно да обележи тај догађај“, каже за Вечерњи лист председница и истиче да Книн има предност у прослави тог хрватског празника. Иначе, влада Милановића се залагала за то да се 20. годишњица „Олује“ прослави у Книну, а након тога истог дана, али пуно грандиозније, у Загребу, организовањем војне параде. Грабар Китаровићева каже да је на све начине покушавала да пронађе заједничко решење, па је предлагала да парада буде одржана 4. августа, а средишња прослава у Книну 5. августа. Влада је, међутим, на чврстом стајалишту да прослава у Книну и војна парада у Загребу треба да се одрже истог дана, 5. августа. Такав став је, подсећа лист, оштро политички поделио Хрватску. Бранитељи, а и главна опозициона странка ХДЗ противе се томе да било шта омета и конкурише „светињи“, прослави „Олује“ у Книну. У својој изјави председница Хрватске зато закључује да „жели и даље да буде чинилац снажења заједништва а не подела“. „Верујем да би и ове године 5. август требало обележити на већ устаљени начин када се наша домовина као и до сада у Книну поклања храбрости и жртви наших бранитеља“, закључује Грабар Китаровићева. Она истовремено нуди нови датум за војну параду и то 28. мај идуће године на Дан оружаних снага Хрватске, а напомиње и да ће се тог датума обележавати и 25. годишњица оснивања Збора народне гарде (ЗНГ), односно Хрватске војске. „Желимо на пуним улицама Загреба нашим грађанима показати спремност, обученост и наоружање наше војске уз учествовање и снага наших савезника“, каже председница. Вечерњи пише да је Грабар Китароовићева о померању датума војне параде разговарала и с представницима Хрватског генералског збора (ХГЗ), а један од учесника састанка каже да су се генерали сложили да представници јединица које су учествовале у „Олуји“ председници поднесу рапорт у Книну. И генерали сматрају да је 28. мај идуће године добар алтернативни датум за параду. Иначе, на овај хрватски празник, у акцији „Олуја“ је, према подацима документационог центра Веритас, погинуло и нестало 1.853 Срба, а протерано најмање 220.000 становника некадашње Републике Српске Крајине. (Спутњик) |