Клаус Улрих: Спорни гасовод „Северни ток 2“

Норд стрим АГ је ћерка фирма концерна Газпром. Поред овог руског енергетског гиганта, у овом пројекту по 15,5 одсто удела имају немачки концерни Винтершал и Еон Рургас, а по девет одсто холандски Гасуине и француски Анжи. Овај конзорцијум би да поред већ постојећег гасовода изгради још један од Русије до Немачке кроз Балтичко море.

Знатна суздржаност

Против планиране изградње 1.200 километара дугачког гасовода постоји знатна суздржаност Украјине, али и унутар ЕУ као и од стране Сједињених Држава.

Пољска и друге балтичке земље критикују овај пројекат јер страхују да ће Европска унија постати превише зависна од руског гаса. Амерички председник Доналд Трамп из принципа критикује немачко-руски дил, а истовремено би да у Европу извози више земног гаса. Украјина опет страхује да ће изградњом Северног тока 2 изгубити своје приходе од транзита руског гаса.

Франкфуртер алгемајне цајтунг пише како Меркел од Путина захтева да и након пуштања у рад гасовода кроз Балтик, значајан део гаса треба да иде и даље копненим гасоводом преко Украјине. Тако би влада у Кијеву осигурала својих око три милијарде долара, које на годишњем нивоу убире на конто транзитних маржи. Сама Украјина за своје сопствене потребе више не купује руски гас. Недавно су у Берлину, уз посредовање Немачке и руководства Европске комисије, одржани први разговори Русије и Украјине о уговору о транзиту гаса, који би требало да 2019. замени постојећи.

Даљи планови

У међувремену планови за Северни ток 2 се настављају. И док су у немачким приобалним водама код Грајфсвалда већ постављене прве цеви, грађевински конзорцијум у Данској је предложио нову руту, што је потврдио и сам предузетник а и влада у Копенхагену. Досадашњи план је био да се нова линија постави паралелно са постојећим гасоводом, што Данци више не одобравају.

Гасовод би тако могао да буде изграђен северозападно од острва Борнхолм, саопштио је конзорцијум у Швајцарској. Тако би ишао само кроз данску привредну зону, а не кроз територијалне воде. Данске службе за питања енергетике су саопштиле да су добиле предлог нове руте гасовода и да га проверавају. Данска је једина северна земља која још није одобрила градњу гасовода.

Парламент те земље је чак створио правну основу да се из спољно политичких, безбедносних и одбрамбених разлога може забранити полагање цеви и каблова за провод електричне енергије на данској територији. До сада су се надлежне службе могле позивати само на безбедносна питања и питања заштите животне средине.

Недостаје данско "да"

Градња додатних 30-ак километара гасовода би за конзорцијум била подношљива с обзиром на то да би 1.200 километара дуг гасовог требало да кошта око 10 милијарди евра, пише Франкфуртер алгемајне. Тако би Северни ток 2 поред острва Борнхолм пролазио са његове северозападне а не са источне стране, као што је до сада било планирано. Тако би гасовод био дужи 39 километара, не би пролазио кроз данске територијалне воде и заобишао би и данске заоне. Међутим, дански министар спољних послова и даље има право да из разлога националне безбедности забрани изградњу.

Конзорцијум се нада да ће и поред најновијих дуготрајних испитивања, прве две нове цеви бити изграђене до краја 2019. Бродови за полагање истих на дно Балтичког мора су у приправности. Тако би се капацитет протока гаса повећао дупло - на 110 милијарди кубних метара годишње.

(Дојче веле)