петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Кирил Буданов, начелник украјинске војне обавештајне службе: „Русија би требало да се припреми за нападе и саботажне операције на својој територији“
Хроника

Кирил Буданов, начелник украјинске војне обавештајне службе: „Русија би требало да се припреми за нападе и саботажне операције на својој територији“

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 27. јун 2022.

Русија би требало да се припреми за нападе и саботажне операције на својој територији, рекао је начелник украјинске војне обавештајне службе Кирил Буданов за "Фајненшел тајмс". Као пример ових напада навео је убиство локалног званичника у Херсонској области, које градске власти третирају као терористички акт.

„Партизанске активности“ се појављују на територијама које је Русија заузела од почетка своје војне операције у Украјини крајем фебруара, рекао је Буданов, указујући на две експлозије у Херсонској области, која се граничи са Кримом, Русија.

У Херсонској области су била два напада која су очигледно била усмерена на локалне званичнике. 22. јуна експлодирала је бомба поред пута у граду Чернобајевка док је пролазио начелник локалне администрације. Званичник је преживео, задобивши лакше повреде од гелера. Два дана касније, у сличном нападу је убијен начелник Оделења за породицу, омладину и спорт. У његов аутомобил постављена је експлозивна направа. Локалне власти су 24. јуна саопштиле да инцидент третирају као терористички напад.

Према Буданову, ове врсте напада неће бити ограничене на територију која је некада била под контролом Украјине. Напади и саботажне операције „организују се свуда, а били су и биће у Русији и на многим другим местима“, рекао је он. Он није рекао да ли иза било којег од инцидената стоји Кијев.

Он је такође рекао да има "мало наде" да ће се руске снаге повући и напустити положаје које тренутно држе. „Они ће се борити колико могу“, рекао је он и додао да Русија „нема другу опцију“ осим да се „бори до краја“.

Буданов је оценио западну војну помоћ Украјини као недовољну, рекавши да Кијеву треба „више од јуче или прекјуче”. Украјина је недавно добила прву серију вишецевних ракетних система "Химарс" америчке производње, као и десетак немачких самоходних хаубица ПзХ 2000 и 12 француских артиљеријских система "Цезар".

Према "Фајненшел тајмсу", Украјина је и даље далеко од Русије. Руске трупе имају по 10 артиљеријских система на један украјински, позивајући се на „западне процене“, додајући да у дуелима гранатирања дневно погине око 100 украјинских војника. Буданов је такође рекао да су руске снаге сравниле одбрамбене положаје Украјине у граду Северодоњецку у Луганској Народној Републици (ЛНР) и приморале украјинске трупе да се повуку како би избегле да буду заробљене.

„Ово је била апсолутно исправна одлука ... тактичко прегруписавање“, додао је он.

Министарство одбране Русије је 25. јуна саопштило о ослобађању Северодоњецка, једног од два велика града у ЛНР који су остали под контролом Украјине. Сада Лисичанск, град одмах преко реке, остаје једини већи град који је још увек држе украјинске трупе у ЛНР.

Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

(РТ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер