Kina širi saradnju sa Venecuelom, Kubom, Argentinom i Brazilom

Predsednik Kine Sji Đinping potpisao je sa Venecuelom niz sporazuma o kupovini nafte i ruda, odobrivši toj zemlji, između ostalog, kreditnu liniju vrednu četiri milijarde dolara u zamenu za venecuelansku sirovu naftu i druge proizvode.

Kineski predsednik već je potpisao niz sporazuma sa Argentinom i Brazilom u okviru posete Latinskoj Americi, gde će mu poslednja stanica, nakon Venecuele, biti Kuba.

Sji je u Argentini dogovorio 11 milijardi dolara vrednu valutnu razmenu, koja će vladi predsednice Kristine Fernandez de Kirhner pružiti preko potrebna sredstva. Argentina je isključena sa međunarodnih tržišta kapitala od bankrota iz 2001.

Kina je nedavno u Brazilu, zajedno sa ostalim članicama grupe BRIKS, Brazilom, Rusijom, Indijom i Južnoafričkom Republikom, pokrenula osnivanje nove razvojne banke, koja bi trebalo da bude pandan instituacijama kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond.

Trgovinska razmena Kine i zemalja Latinske Amerike značajno je porasla u poslednjih nekoliko godina, dostigavši 261,6 milijardi dolara u 2013.

Kina je trenutno drugi po veličini trgovinski partner Argentine, Kube, kao i najveći partner Brazila od 2009. Peking je takođe drugi po veličini kupac venecuelanske nafte, nakon SAD.

Sji će se na Kubi sastati sa kolegom Raulom Kastrom, sa kojim bi trebalo da potpiše više bilateralnih sporazuma. Poseta kineskog predsednika Kubi poklapa se sa dolaskom oko 50 kineskih preduzetnika u Havanu radi širenja poslovne saradnje.

Ukupni dugovi Kine premašili 250 odsto BDP

Ukupan teret dugova kineske ekonomije povećan je na više od 250 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što dodatno komplikuje zadatak kineskih vlasti da stabilizuju ekonomski rast, piše Fajnenšel tajms.

Prema oceni banke Standard Čarterd (Chartered), na dan 30. juna 2014. odnos ukupnog duga Kine prema BDP-u bio je 251 odsto, u odnosu na 147 odsto od 31. decembra 2008.

I drugi ekonomisti se uglavnom slažu sa novim podacima, i bez obzira na moguće razlike u obračunima trend je jasan. Ovako brz tempo rasta zaduženosti izaziva kod stručnjaka veću bojazan nego njegova apsolutna veličina.

Trenutni nivo duga Kine je već previsok za standard zemalja u razvoju i ona je jedna od retkih među njima sa tako visokim teretom duga, jer ga uglavnom imaju zemlje sa visokim prihodima, ukazali su ekonomisti. Drugim rečima, Kina je ušla u dugove, pre nego što se obogatila.

Poređenja radi, krajem prošle godine odnos ukupnog duga SAD prema BDP-u bio je 260 odsto, a u Velikoj Britaniji taj pokazatelj je bio 277 odsto. Na čelu lestvice Standard Čarterda je Japan sa rekodnim teretom duga od 415 odsto BDP-a.

(Tanjug)

Kinezi prodiru u američko dvorište

Argentina ima meso i žito, Venecuela ima naftu, sve je to uz ideologiju razlog što Peking osvaja jug američkog kontinenta.

I Si Đinping, predsednik Kine, upravo okončava svoju latinoameričku turneju po gotovo identičnoj ruti koju je samo pre desetak dana prešao Vladimir Putin. Potpisujući velike ekonomske ugovore, Kina je posle samita Briksa u Brazilu znatno ojačala pozicije Venecuele, Argentine i Kube, zemlje koje se u tekućem prestrojavanju sveta, uporno odupiru severnoameričkoj prevlasti.

Naftonosna Venecuela dobila je četiri milijardi dolara kineskog kredita koji će umesto u američkoj valuti vraćati isporukom za još oko sto hiljada barela dnevno Kini. Trenutno se dnevno otprema 524.000 barela crnog zlata na Daleki istok, a po zvaničnim podacima iz Karakasa do 2016. u Kinu će odlaziti milion barela venecuelanske nafte na dan. Ova vrsta svetske trgovine, u kojoj se američka valuta dolar zamenjuje za otplatu u naturi, počela je još u vreme socijalističkog predsednika Uga Čavesa. Venecueli su krediti pomogli da poboljša infrastrukturu i javne službe, Kini su obezbedili sigurnu dnevnu isporuku energenata. I jednima i drugima pre svega prija što su u ovoj velikoj transakciji zaobišli SAD gde, uprkos vrlo hladnim političkim odnosima, odlazi veliki deo venecuelanske nafte.

Venecuela je postala jedna od zemalja sa najvećim kineskim ulaganjem, rekao je Si Đinping, i sedmi po redu izvoznik nafte u najmnogoljudniju zemlju sveta. Obe zemlje ističu da se novim ugovorima učvrstilo „strateško partnerstvo” između njih

Pod utiskom Mundijala u Brazilu, gde se, doduše, Latinska Amerika nije proslavila, kineski predsednik je upotrebio fudbalsku terminologiju kako bi zacrtao strateško partnerstvo. Citirao je slavnog brazilskog fudbalera Pelea koji je rekao da mu je od svih golova u karijeri uvek najdraži onaj „sledeći”. Pele više ne daje golove, ali Peking želi da sa istim žarom zajedničko kinesko latinoameričko preduzetništvo postiže nove podvige.

Kina širom otvara vrata za robu iz Latinske Amerike, više puta je potvrđeno na ovoj turneji. S druge strane kineska ulaganja u Latinsku Ameriku dostigla su 17 milijardi dolara, ali kineski predsednik tvrdi da ima potencijala da se znatno povećaju.

Prethodno je Peking potpisao sa Buenos Ajresom ugovor o kreditu od sedam i po milijardi dolara, preko potreban Argentini koja u ovom trenutku, zbog neotplaćenih dugova, nema pristup globalnim finansijskim tržištima.

Iako se Kina u svojim poslovima rukovodi pragmatičnim interesima, Si Đinping je ipak želeo da oda poštu i preminulom Ugu Čavesu, predvodniku latinoameričkog socijalizma u 21. veku, za čijeg se života i začela značajnija razmena dobara i ideja sa Dalekim istokom. Predsednik je posetio mauzolej Uga Čavesa, a politički analitičar iz Karakasa Karlos Romero tvrdi da „Kina nema nameru da se ideološki takmiči sa SAD”.

„Ekspanzija je deo politike da se dugoročno osigura prirodnim resursima”, tvrdi ovaj Venecuelanac.

Venecuela ima naftu, Argentina obiluje mesom i žitom. Obe stvari su preko potrebne najmnogoljudnijoj zemlji kako bi nastavila sa ubrzanim razvojem. Turneja Si Đinpinga je odličan posao za Kinu, a samo usput spas za Venecuelu i Argentinu.

Ali kad prirodni resursi iz američkog zadnjeg dvorišta odlaze na Daleki istok, to ne može da se dopadne Vašingtonu. Ni ideološki, a još manje ekonomski.

Zorana Šuvaković

(Politika)