KiM: Goranci na krajnjem jugu pokrajine brane srpske institucije

Okupirane teritorije – U Gori, na krajnjem jugu okupiranih teritorija, gde još uvek Srbija živi u institucijama.

U ovoj opštini na Šar planini sa 19 sela Goranaca funkcioniše lokalna samouprava po zakonima Srbije, a po nastavnom planu i programu Srbije radi srednja škola sa 185 učenika i sedam osnovnih škola sa 820 đaka. U potpunom okruženju Albanaca iz Albanije, Makedonije i ovih sa okupiranih teritorija – zimi u selu tek oko 6.500 stanovnika.

Na krajnjem jugu okupiranih teritorija, na obroncima planine Šare, 25 kilometara južno od Prizrena, na nadmorskoj visini većoj od 1000 metara razasuto je na površini od 386,5 kilometara kvadratnih 19 goranskih sela, kojima i danas, ne samo u srcima već i u institucijama, živi država Srbija. Tri goranska sela nalaze se na južnim obroncima Šar planine u Makedoniji, a devet ih je u Albaniji. Tako su odlučile velike sile kada su početkom prošlog veka krojile mapu balkanskih država. Gorance, naravno, nisu pitali gde bi živeli, već su ih na prostranoj Šar planini ostavili u tri države, najviše u Srbiji. Pretpostavlja se da danas ima 70.000 Goranaca ovde i u svetu.

Devetnaest goranskih sela u Gori

Goranska sela iz Makedonije i Albanije danas imaju malo komunikacija sa najbrojnijim goranskim selima na okupiranim teritorijama baš zbog stvorenih državnih granica pre 100 godina.

„U 19 goranskih sela na Kosovu i Metohiji danas živi oko 6.500 stanovnika – broj žitelja se u letnjim mesecima utrostruči kada naši sugrađani iz svih delova bivše Jugoslavije i Evrope pohrle u zavičaj na odmor. Tako je i za najveći goranski praznik Đurđevdan. To je tradicija kod Goranaca da leti i za Đurđevdan budu na Šar planini. Tokom jeseni i zime sela u Gori bukvalno opuste i više je praznih kuća nego onih u kojima se živi“, priča predsednik SO Gora, koja funkcioniše po zakonima države Srbije, Mursel Huseini.

U Albaniji je devet goranskih sela:

Šištec, Orešek, Crneljevo, Borje, Orgosta, Košarišta, Pakiša, Zapod i Ociklje.

Zbog večite privrženosti Srbiji, a svojevremeno ih je Car Dušan zbog toga oslobodio poreza prema državi, Goranci su kao građani drugog reda isterani iz svih objekata iz Dragaša koji je do 1999. godine bio opštinski centar.

Albanci nisu dozvolili da u Dragašu bilo šta radi po zakonima Republike Srbije.

„Pošto smo proterani iz Dragaša morali smo u našim selima da potražimo kuće za lokalnu samoupravu, škole i druge institucije gde smo nastavili rad po zakonima Srbije, onim zakonima po kojima su decenijama radili Goranci na Šar planini. Tako je sada sedište lokalne samouprave sa centrom za socijalni rad i drugim opštinskim organizacijama u selu Vranište, a srednja škola je u selu Mlike“, kaže predsednik Huseini.

Dugo su trajali pritisci nelegalnih šiptarskih struktura, ali i iz Sarajeva, da Goranci uče na bošnjačkom jeziku što oni, učenici zajedno sa roditeljima, nikako nisu želeli.

Zakoni Srbije

U pravom smislu srednja škola u Gori, u kojoj se uči po nastavnom planu i programu države Srbije, je stub ostanka Goranaca ovde, jer da nije bilo ove škole brojni roditelji bi otišli sa decom u Srbiju negde.

„Iako nemamo adekvatni školski prostor, ni kvadratni metar po učeniku, što nema nigde u Evropi, ipak broj učenika se povećava. Pre tri godine smo imali 149 učenika, prošle godine 165, a ove godine imamo 185 učenika u našoj srednjoj ekonomsko – turističkoj školi. Nastavu izvodi 22 nastavnika. Osim nekoliko kompjutera nemamo ničega drugog od savremenih nastavnih učila. Iz svih goranskih sela učenici zajedno sa nastavnicima autobusima i kombijima dolaze u školu u selu Mlike. Država Srbija refundira troškove prevoza“, kaže direktor škole, Nedžmedin Destani.

Nastava po školskim zakonima države Srbije odvija se i u sedam osnovnih škola: Brodu, Ljubošti, Kukuljanu, Radeši, Kruševu, Globočnici i Vraništu gde nastavu pohađa 820 osnovaca.

Osnovne i srednje škole u Gori su najjužnije srpske obrazovne institucije u kojima se nastavi izvodi po obrazovnom sistemu države Srbije. Ali ne samo zbog toga što ovde učenik nema ni kvadratni metar školskog prostora – ove škole, učenici i nastavnici, zaslužuju bolje uslove za rad i veća materijalna sredstva, jer istinski obrazovanjem brane Srbiju i svoj opstanak u vekovnom zavičaju.

Do 1999. godine u samom Dragašu, sa oko 2000 stanovnika, bilo je više od 90 odsto Goranaca. Danas je sasvim drugačije. Goranaca nema ni u jednom stanu, a sve dojučerašnje srpske institucije zauzeli su Albanci. U selima Gore zima donosi samoću, prazninu i šestomesečnu belinu pokrivenih sela pod snegom. Leti, od juna do avgusta ovde je sve drugačije. Sela su puna mladosti, muzike, veselja i svadbi. I tako je iz godine u godinu.

(Zoran Vlašković - Fond Slobodan Jovanović)