петак, 01. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Кетрин Ештон: Пре десет година, сви су говорили да о договору Приштине и Београда нема говора. Међутим, све је могуће ако кренете и покушате. Мирослав Лајчак ради сјајан посао
Хроника

Кетрин Ештон: Пре десет година, сви су говорили да о договору Приштине и Београда нема говора. Међутим, све је могуће ако кренете и покушате. Мирослав Лајчак ради сјајан посао

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 24. новембар 2023.

О ЗСО чујем много више него што сам очекивала, и чујем толико ствари које су јој некако придодате – као да је то нека негативна магична ствар. А заправо све што је она – то је способност да будете у могућности да радите заједно, да са Приштином разговарате тако да се заједница (српска, прим.ред.) осећа безбедно, поручила је Кетрин Ештон десет година након што овај део Бриселског договора још увек није спроведен у дело.

На управо завршеном мировном форуму УНМИК-а у Солуну, бивша висока представница Европске уније за спољну и безбедносну политику, бивша потпредседница Европске комисије и посредник у постизању Бриселског споразума 2013. године, подсетила је на то да је тачке које се тичу формирања Заједнице општина са српском већином.

„Заједница долази из једног од седам питања које сам Београду и Приштини поставила у дијалогу. Питање за Приштину је: Да бисмо могли да Београд натерамо да се не меша – онако како у Приштини то виде, или да Београд не буде део структура на Северу Косова, за српску заједницу је стога важно да са Приштином има посебан однос. У Европском закону о локалној управи, цела европска унија може да сарађује на пружању услуга свуда, што је део европског права. Дакле, они могу да свој однос учине посебно важним тако што ће српска заједница имати директну, хитну везу са Приштином онда када осети да има проблем“, казала је Ештон.

Нагласила је да је за Србе на Косову, уз фокус на Север, важно да и Београд и Приштина разговарају са њима.

„Јер ако Срби са Косова добију комуникацију са обе стране, то је позитивно за дијалог и то је најбољи начин да се иде напред“, каже.

О компромису говори као неправедно потцењеној, проказаној, а заправо моћној речи.

„Дакле, реч компромис је на лошем гласу. Одаје се утисак да је у питању предаја, а то заиста није. Не можете да преговарате о нечему, не можете да идете напред осим ако нисте спремни да се залажете за ствари које су заиста важне, ако нисте спремни да разумете да људи са којима разговарате такође имају ствари које су им заиста важне. И ви радите на томе да нађете начин да учините што више за своју заједницу, свој народ, али и да препознате да су и другим људима, другим заједницама, потребне ствари“, казала је Ештон у ексклузивном интервјуу за КоССев.

Да ли су Хашим Тачи и Ивица Дачић били људи компромиса?

„Мислим да су апсолутно схватили да будућност за обојицу лежи у њиховој способности да имају добросуседске односе. Мислим да су и један и други схватили то да је за раст и развој Западног Балкана потребно било средити однос између Србије и Косова. А то је посебно важило за Север, где је била видљива негативна страна свих тих односа. Могли би у извесном смислу да покажу и како да се приближе Европској унији. И да Европска унија каже ‘у реду, то су тешке ствари које треба урадити, јер то и јесу, али због тога што сте то учинили, у могућности смо да вас приближимо, и да на крају, и приступите ЕУ’. Овде је у питању само победа, победа, победа, победа, победа. Али да бисте победили, морате да будете спремни и да кажете ‘ово су важне ствари, без ових других ствари могао бих да живим, и препознао бих ваше гледиште какво год оно било'“.

Тврди да је управо то видела код некадашњег преговарачког пара Београда и Приштине.

„Потребно је много тога како бисте били спремни да седнете у просторију и да кажете ‘у реду, пристаћу на то, прихватићу то’. Храбро је урадити тако нешто. Многи лидери широм света које сам срела, дођу на лидерску позицију и то је то. Седе тамо, не дижу прашину. Не дижу прашину због својих присталица, јер знају да ако ураде нешто другачије или храбро, онда могу да изгубе на следећим изборима, нешто може да им се догоди. И то је оно што сам видела. У овом региону постоје политичари који су апсолутно способни да то ураде. Такву врсту храбрости сам видела широм региона, и оно што желим јесте да то видим у још већем обиму“.

Свесна је ипак да ствари „не иду увек глатко“.

„Постизање споразума је једна ствар, а његово спровођење сасвим друга – тежа, јер тада наилазите на разне проблеме“, наглашава.

Иако је циљ бриселског дијалога био и јесте да се унапреди живот грађана, посебно побољша за оне који живе на Северу, свесна је да препреке са којима се људи свакодневно суочавају, неће бити решене у кратком временском периоду.

„Дакле, потребна је комбинација практичних ствари и много политичке воље. И то не политичке воље само на нивоу владе, већ и политичке воље локалних градоначелника, локалних заједница, невладиних организација. Да сви раде на томе да се иде напред. За ових 10 година, никада није била у питању само равна линија. Увек смо знали да ће она да вијуга и да ће да представља изазов када смо гледали у практичне ствари које смо морали да урадимо“.

Ештон ипак признаје да би, упркос разликама две стране, лично волела да се процес договарања Београда и Приштине одвија много брже, наглашавајући и то да његова вредност треба да се огледа и у самој живости договора и питању одговорности, уместо што преговарачи умеју да се одричу од преузетих обавеза само зато што се неко пре њих обавезао на исте:

„То би такође требало да буде живи договор. То је договор у који они треба да се загледају, да га преиспитају и сагледају практичност онога што раде. То не значи да тај договор треба растурити, то не значи да треба да се праве велике промене. То само значи да ћете покушати да будете креативни тако да га побољшате унутар постојећег политичког оквира, другачијег него што је то био случај пре десет година“, рекла је Ештон.

Да сте питали тада било ког просечног северњака – рекао би вам – ‘не желимо 2013. Не желимо Бриселски споразум. Јер он представља прекид веза са Србијом. Хоћемо да се држимо нашег српског система и не желимо да нас на силу увуку у систем који не препознајемо као пријатељски’. Десет година касније су још више у то уверени, јер им ни ових 10 година није донело ништа боље?

„Дакле, разумем да је за многе људе на Северу ово деловало као велика промена. На политичарима и лидерима на Косову, у Србији и на Северу је да се побрину да људи схвате шта је циљ. Не ради се о томе да се људи осећају мање безбедно, већ о томе да верују да ће ствари бити боље. Били смо веома пажљиви када смо размишљали о споразуму из угла Брисела – из угла ЕУ, да овде мора да се ради о препознавању пута напред, и да се носимо са свим проблемима који су постојали, јер 2013. година није била срећан период на Северу Косова, било је много проблема и питања, кроз паралелне структуре, правосудни систем није функционисао за многе људе на Северу. Морали смо да успоставимо и правосудни систем који функционише и полицију. Морали смо да препознамо да људи морају да имају стабилност и економске прилике и све оно што људи желе, и што људи свуда исто желе“.

Ештон тврди да су кроз постизање Бриселских договора, све стране покушале да се управо позабаве решењима за нормалност живота грађана на Северу, као што је и било где другде.

„Трудили смо се да то урадимо уз подршку Београда и Приштине тако да пронађемо спроводљива решења. И били смо свесни да ће њихово спровођење људи врло пажљиво посматрати, покушавајући да схвате шта оно тачно значи“, казала је Ештон.

Потреба да се негује сећање на прошлост и разуме прошлост једни других

Наглашава да у време када је била посредница у дијалогу никада није било било каквог предлога о томе да се сам процес тиче заборављања прошлости.

„Увек требате неговати сећање на прошлост, ценити га на свој начин и оплакивати оно што се догодило. Све то је критичан део за проналажење договора“, казала је, додајући потом:

„Овде се ради о томе да се на исправан начин поштује прошлост и да се дозволи људима да разумеју прошлост једни других, и то како ствари лако могу да склизну у хаос, у мрак, у свакој заједници било где на свету и како то брзо започиње малим корацима. Те мајушне ствари које сигнализирају да се ствари крећу у погрешном правцу, које се догоде без сигнала“.

Некадашња посредница у дијалогу објашњава да је након постизања Бриселског договора било много детаља које је требало разрадити и много оцена о Бриселском споразуму као добром или лошем, али:

„Принципи су постојали. Мени лично изгледа да је он о томе да политичари преузму одговорност, да кажу ‘ово је оно што желимо да покушамо и урадимо, желимо да живот људи на Северу буде бољи, дакле, шта још треба да урадимо?’ Не само један споразум, заправо, постоји много ствари које би могли да ураде“.

Али и унутар саме ЕУ, Кетрин Ештон тврди да постоји „огромна количина добре воље“ да овај процес успе.

„Толико је људи који желе да Север Косова, Косово – успе. Морамо да радимо у том правцу најбоље што можемо, да покушамо да видимо шта се то догодило и зашто се људи (сада) осећају несигурно у најбољем случају или, искрено, небезбедно у најгорем случају?“, Ештон одговара на питање коју поруку има за грађане на Северу.

На питање о заглављености дијалога, ерозији преговарачког процеса уназад неколико година, Ештон је у више наврата истицала квалитете садашњег европског посредника у дијалогу Мирослава Лајчака, којег сматра пријатељем.

Да ли бисте били спремни да се придружите овом процесу ако будете позвани да то урадите?

„Ласкате ми. Међутим, пре десет година, сви су говорили ‘нећеш успети то да урадиш’, сви су говорили ‘све је заглављено’, сви су говорили ‘то је хаос, никад нећеш ове лидере успети да доводеш у једну просторију, а о договору тек нема приче’. Све је могуће ако кренете и ако покушате. Мирослав Лајчак ради сјајан посао. Он је мој добар пријатељ. Подржаћу га и помоћи му на било који начин. Наравно, спремна сам да се ангажујем ако је то нешто што би могло да буде корисно“.

(КоССеВ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер