Каматица: Грађани у минусу, банке у плусу

Кад закаже приход од камата, банке остварују профит од сигурних послова накнаде и таксе. Док су грађани увек у минусу, банке морају да буду увек у плусу.

Средином септембра власнике текућих рачуна неколико банака почело је да обавештава о поскупљењу тарифа. Обавештења о стању на рачуну, разни пакети, картице, СМС о приливу, поскупели су у просеку око 100 динара. Иако се чини да то није велики новац, банке тако остварују чак 50 одсто прихода.

Док су грађани увек у минусу, банке морају да буду у увек у плусу. Ако закажу приходи од камата, банке нађу начин да преко палете тарифа и такса надоместе свој минус.

Професор Економског факултета Љубодраг Савић каже да су банке прошле године оствариле профит нешто преко 300 милиона евра, а само од ових накнада су оствариле 36 милијарди.

"То је мало више од 300 милиона евра из чега произилази да банке заправо из оног основног пословања нису на српском тржишту оствариле неки значајнији профит, углавном су га оствариле од тих сигурних послова накнада и такси", каже Савић.

Разне тарифе грађани доживљавају као хлеб преко погаче. Или је то иста ситуација као када купите флашу воде, а онда вам продавац поново наплаћује сваки гутљај.

Тако вас не може заобићи бар једна услуга, а оне имају цену. Вођење текућег рачуна месечно износи од 200 до 500 динара. За текући рачун потребно је од 200 до 300 динара колика је и чланарина за картице, за обавештавање о приливу треба да издвојите од 50 до 100 динара, док су трошкови обраде кредита у распону од 0,5 до 2,7 процената.

"Банке са својим тарифама гађају управо тај део и сегмент који код нас чешће изазива гнев зато што због сто-двеста динара додатног трошка нико од нас неће одлучити да промени банку и тога су банкари свесни и на тај начин доприносе својим профитима", кажеДушан Узелац, са сајта "Каматица".

Са 32 банке у Србији, тврде банкари, требало би да постоји каматна и ценовна конкуренција и да клијенти банке имају олакшице. Од тих прихода покривају трошкове и истичу да клијент, којем се не одобри кредит, не плаћа услугу обраде позајмице.

"Углавном све банке имају трошак одржавања кредита зато што то подразумева низ трошкова као што су инфраструктура струја, вода, рента, архивирање и чувања документације, као што су меница и уговори, трошкови поштанских служби, зарада запослених, како у филијали тако и другде", кажеВладан Вилотијевић из "ЕФГ" банке.

У Хрватској је покренута иницијтива да камате обједињују све трошкове у вези са кредтом, али је затим и предложено да се камате ограниче. Управо је различита камата главни чинилац за конкуренцију, па је то круг који неће дати резултате.

(Каматица)