Kalifornija pred kolapsom?

Američka savezna država Kalifornija je decenijama bila "obećana zemlja"; milioni ljudi su odlazili tamo u potrazi za slavom, bogatstvom ili, prosto rečeno, boljim životom.

Međutim, zbog recesije i neuspešnog političkog sistema, američka "zlatna država" je danas izgubila nekadašnji sjaj. Nezaposlenost raste, a aktuelni guverner Arnold Švarceneger je uskratio javnim službama milijarde dolara prihoda kako bi sprečio državni bankrot.

BBC-jev izveštač Dejvid Grosman je posetio glavni grad Kalifornije, Sakramento, kako bi se uverio da li još uvek živ "kalifornijski san"; krenuo je od zatvora Folsom, na periferiji Sakramenta.

Zatvor Folsom bi možda najneslavnije mesto u Kaliforniji da mu svojevremeno poznati kantri muzičar DŽoni Keš nije posvetio jednu od svojih pesama, u kojoj je lajtmotiv tuga zatvorenika. Ta tuga se danas, međutim, iz zatvora proširila daleko van njegovih zidova.

Naime, programi kalifornijske vlade u oblastima socijalne zaštite, zdravstva i obrazovanja, uvedeni dok je Kaliforniji išlo dobro, sada se bez milosti gase jer se najbogatija američka država bori za finansijski opstanak. Stopa nezaposlenosti je 12 odsto, izvori poreskih prihoda su presahli, a kreditni rejting Kalifornije je među najnižim u zemlji. DŽin Ros je direktorka projekta "Kalifornijski budžet", i kaže da su posledice problema koji je zahvatio tu američku saveznu državu sve teže:

"Uzrok je delom i to što smo dugo imali budžetske krize. Kalifornija se nikad nije vratila na pozitivno poslovanje posle propasti 'dot-kom' (internet) kompanija početkom decenije. Poslali smo guverneru nacrt sporazuma za rešavanje manjka od 23 milijarde dolara, u okviru budžeta od 90 milijardi. Nedostaje nam nešto više od jednog dolara na svaka četiri dolara u budžetu", kaže DŽin Ros za BBC.

Pomenuti zatvor Folsom je izvanredan primer teškoća na koje političari nailaze kad pokušaju da rebalansom budžeta prilagode troškove realnim državnim prihodima: zatvor nema novca za držanje svih osuđenih, ali je politički neprihvatljivo da oni budu pušteni na slobodu.

Ipak, budžetska sredstva za zatvore su smanjena za deset posto, a nužno će uslediti i skraćenja kazni za zatvorenike. Metju Kejt, načelnik Uprave kalifornijskih zatvora, svestan je uticaja politike na rad kaznionica.

"Sve što ovde radimo je debelo umotano u politiku, i to već dugo 'vruć krompir' u Kaliforniji. Ali, ljudi počinju da shvataju da nam u zatvorima ponestaje prostora, da radimo kapacitetom od 190 odsto, i da nam je sistem skup, jer jedan zatvorenik košta državu 48 hiljada dolara godišnje", kaže on.

Uprkos već sprovedenom "radikalnom kresanju", smanjenje kalifornijskog budžeta nije ni izdaleka završeno.

Odbornici i guverner se slažu da budžetske intervencije ne rešavaju problem, već ga samo "krpe" na neko vreme - tako što crpu novac iz prihoda za iduću godinu, i odlažu javnu potrošnju.

Rob Statsman je politički strateg Republikanske stranke, i bivši viši savetnik guvernera Arnolda Švarcenegera:

"U ovom budžetu je mnogo toga napravljeno uz pomoć 'štapa i kanapa', samo da bi se sve zajedno održalo kao celina. Oni računaju da će doći do privrednog oporavka, i mole se Bogu da tako i bude... Jer ako se kalifornijska privreda oporavi, opet će se čuti 'rika snažnog lava'", kaže on.

Bez mnogo slavljeničke atmosfere, guverner Arnold Švarceneger je krajem jula potpisao novi budžet pred TV kamerama. On je svojevremeno, kada je hteo da objasni šta će uraditi sa visokom javnom potrošnjom, pred novinarima mahao velikim lovačkim nožem - ali je ovog puta bio mnogo umereniji, suočen sa stvarnošću koju čine otkazi i štednja na svim nivoima.

"Moramo da se brzo prilagođavamo, i da smanjujemo potrošnju gde je to nužno... Često moramo da štedimo, otpuštamo ljude i menjamo već usvojene socijalne programe, iako to ne bismo radili u normalnim uslovima", rekao je Švarceneger.

Prihodi koje kalifornijski političari uspeju da prikupe mnogo su manji zbog krize, jer je su birači tokom godina usvojili poreski sistem koji počiva na oporezivanju - pre svega zarada i dividendi, koje variraju u zavisnosti od privrednih tokova - a ne na oporezivanju mnogo postojanije imovine.

Zato političari u Kaliforniji često kažu da birači ne treba njih da krive za presahli budžet, već same sebe.

Bilo kako bilo, kriza će hiljade radnika u javnom sektoru naterati da, za razliku od "starih dobrih vremena", masovno napuštaju Kaliforniju u potrazi za boljim životom negde drugde.

Oni koji ostanu, moraće da se naviknu na visoke poreze i manju potrošnju kao sastavne delove "novog života" u nekada "zlatnoj" američkoj saveznoj državi.

(BBC)