Kajl Skot: Nisam lekar, ali znam da se porast broja obolelih od raka u Srbiji ne može pripisati NATO bombardovanju i osiromašenom uranijumu

Američki ambasador u Beogradu Kajl Skot izjavio je da su mnogi stručnjaci zaključili da nema zdravstvene opasnosti u Srbiji ili bilo gde u svetu gde je korištena municija sa osiromašenim uranijumom i da slično tvrde i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine.

„Spremni smo da sarađujemo u svakom ozbiljnom naučnom istraživanju o tome“, rekao je Skot i dodao da je SZO ukazala da osiromašeni uranijum ne predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik.

Program UN za zaštitu životne sredine je 2001. sproveo istraživanje i zaključio da mesta sa osiromašenim uranijumom ne predstavljaju značajnu opasnost po zdravlje.

„Nekoliko srpskih naučnika, epidemiologa i radiologa je sprovelo nezavisna istraživanja, koja nisu pronašla dokaze da osiromašeni uranijum izaziva zdravstvene probleme u Srbiji“, izjavio je Skot.

Prema njegovim rečima, i Međunarodna agencija za nuklearnu energiju je zaključila da je opasnost od konzumiranja hrane i vode izuzetno mala, jer uranijum nije prenet u lanac ishrane.

Nekome od političke koristi da za porast obolelih okrivi osiromašeni uranijum

Skot je naglasio da je municija sa osiromašenim uranijumom korišćena gotovo isključivo na Kosovu i u manjoj meri na području Preševa i Bujanovca.

„Iako je nekome možda od političke koristi da rast nivoa oboljenja od raka u Srbiji pripiše upotrebi osiromašenog uranijuma, nije mi poznat naučni dokaz koji bi to potkrepio“, izjavio je Skot.

On je ocenio da bi podjednako prihvatljiva objašnjenja za viši nivo oboljenja od raka mogla biti pronađena u sve starijem stanovništvu Srbije, genetici, velikom broju osoba koje puše ili se na neki drugi način ne ponašaju zdravo ili u velikom broj neregulisanih otpada sa opasnim i kancerogenim materijama, otkrivenim u Srbiji.

Skot je izrazio uverenje da će svaka studija zasnovana na naučnim podacima i uz uzimanje u obzir svih mogućih uzroka doći do istih rezultata kao prethodna istraživanja.

„Trenutak podnošenja zahteva za sprovođenje novog istraživanja i neke izjave povezane sa tim bi mogli dovesti do toga da se neko upita da li su inicijatori već došli do zaključka, bez obzira šta bi dokazi mogli pokazati“, izjavio je Skot, uz konstataciju da nije lekar, ali da zna da je stopa rasta kancerogenih oboljenja u Srbiji počela da se povećava mnogo pre 1999. godine.

„Podaci koje sam video ukazuju da je nivo dijagnostikovanog kancera u Srbiji srazmeran drugim evroskim zemljama. Nivo smrtnosti od raka je istovremeno znatno viši, što ukazuje na kasno dijagnostikovanje ili druge probleme prilikom lečenja, uključujući sporo prihvatanje inovativne medicine“, rekao je Skot.

(FoNet)