Кајл Скот: Нисам лекар, али знам да се пораст броја оболелих од рака у Србији не може приписати НАТО бомбардовању и осиромашеном уранијуму

Амерички амбасадор у Београду Кајл Скот изјавио је да су многи стручњаци закључили да нема здравствене опасности у Србији или било где у свету где је кориштена муниција са осиромашеним уранијумом и да слично тврде и Светска здравствена организација (СЗО) и Програм Уједињених нација за заштиту животне средине.

„Спремни смо да сарађујемо у сваком озбиљном научном истраживању о томе“, рекао је Скот и додао да је СЗО указала да осиромашени уранијум не представља озбиљан здравствени ризик.

Програм УН за заштиту животне средине је 2001. спровео истраживање и закључио да места са осиромашеним уранијумом не представљају значајну опасност по здравље.

„Неколико српских научника, епидемиолога и радиолога је спровело независна истраживања, која нису пронашла доказе да осиромашени уранијум изазива здравствене проблеме у Србији“, изјавио је Скот.

Према његовим речима, и Међународна агенција за нуклеарну енергију је закључила да је опасност од конзумирања хране и воде изузетно мала, јер уранијум није пренет у ланац исхране.

Некоме од политичке користи да за пораст оболелих окриви осиромашени уранијум

Скот је нагласио да је муниција са осиромашеним уранијумом коришћена готово искључиво на Косову и у мањој мери на подручју Прешева и Бујановца.

„Иако је некоме можда од политичке користи да раст нивоа обољења од рака у Србији припише употреби осиромашеног уранијума, није ми познат научни доказ који би то поткрепио“, изјавио је Скот.

Он је оценио да би подједнако прихватљива објашњења за виши ниво обољења од рака могла бити пронађена у све старијем становништву Србије, генетици, великом броју особа које пуше или се на неки други начин не понашају здраво или у великом број нерегулисаних отпада са опасним и канцерогеним материјама, откривеним у Србији.

Скот је изразио уверење да ће свака студија заснована на научним подацима и уз узимање у обзир свих могућих узрока доћи до истих резултата као претходна истраживања.

„Тренутак подношења захтева за спровођење новог истраживања и неке изјаве повезане са тим би могли довести до тога да се неко упита да ли су иницијатори већ дошли до закључка, без обзира шта би докази могли показати“, изјавио је Скот, уз констатацију да није лекар, али да зна да је стопа раста канцерогених обољења у Србији почела да се повећава много пре 1999. године.

„Подаци које сам видео указују да је ниво дијагностикованог канцера у Србији сразмеран другим евроским земљама. Ниво смртности од рака је истовремено знатно виши, што указује на касно дијагностиковање или друге проблеме приликом лечења, укључујући споро прихватање иновативне медицине“, рекао је Скот.

(ФоНет)