„Јутарњи лист“: Објављени резултати великог истраживања у Лансету – „Ковид пропуснице немају никаквог смисла! Вакцинисани могу бити одговорни за пробоје заразe исто као и невакцинисане особе“

Истраживање је у основи пратило тзв. секундарни напад заразе у кућанствима кроз групу цијепљених и нецијепљених.

У једном од најугледнијих знанствених часописа на свијету, Тхе Ланцету, објављено је истраживање у којем је судјеловало 20-ак угледних британских знанственика које је дошло до закључка како цијепљени могу бити одговорни за пробоје зараза САРС-Ков-2 вирусом јер носе сличан вирални терет као и заражене особе које се нису цијепиле.

То истраживање - Community transmission and viral load kinetics of the SARS-CoV-2 delta (B.1.617.2) variant in vaccinated and unvaccinated individuals in the UK: a prospective, longitudinal, cohort study - потписао је, између осталих, и Неил М. Фергусон, човјек који је своједобно гурнуо Британију у локдаун, и познат је по томе да је склон давању изразито песимистичних епидемиолошких прогноза.

Истраживање је финанцирао британски Натионал Институте фор Хеалтх Ресеарцх, те се нипошто не ради о знанственом пројекту који на било који начин покушава приказати опасности пандемије мањима него јесу или искривити знанствене чињенице. Но, кључни закључак истраживања у својој суштини ипак иде у потпуно супротном смјеру од превладавајуће тезе у Еуропи према којима људима који су цијепљени Ковид потврде могу служити као пропуснице јер не преносе заразу. Ово истраживање додатни је како програми цијепљења против Ковид-19 болести не могу осигурати заустављање ширења заразе. Уосталом, то су раније показали и подаци који су пристизали из земаља с раним и свеобухватним програмима цијепљења, као што је Израел.

У Хрватској је сада пак посебно осјетљиво питање то што је министар Вили Берош омогућио улазак цијепљеног медицинског особља у болнице само уз Ковид пропуснице, односно без брзих антигенских тестова, што отвара шансу преношења заразе пацијентима. Је ли то највећа министрова грешка до сада?

Истраживање је, поједностављено препричано, у основи пратило тзв. секундарни напад заразе у кућанствима кроз групу цијепљених и нецијепљених. Утврдили су да је тај секундарни напад заразе код у потпуности цијепљених 25 посто, а код нецијепљених 38 посто. То значи да цијепљење смањује ризик ширења заразе, али нити близу толико значајно колико се раније вјеровало. Истраживање је, надаље, утврдило како се код цијепљених могућност ширења заразе повећава с дужим временским распоном од задње дозе цјепива. Врло важан фактор утјецаја, оцијенили су у закључку, јест интеракција вируса и домаћина у раној фази инфекције јер може предодредити путању множења вируса.

На важност ове британске студије упозорио је и врло угледни Ериц Топол објавом на твитеру у којој је објаснио важност кључних закључака. Један од тих закључака, према Ерицу Тополу, јест да ова студија „…нажалост истиче како су учинци цјепива на редукцију пријеноса минимални у контексту циркулације делта варијанте“.

Топол носи цијели низ знанствених и стручних титула, а, између осталог, је и главни уредник Медсцапеа.

Одоговарајући на тврдње на тwиттеру како се цијепљењем учиковито може зауставити ширење заразе на ово ново британско истраживање позвао се и један од водећих ауторитета, Francois Balloux, дирктор УЦЛ Генетицс института и професор на лондонском Университy Цоллегеу. Устврдио је како су закључци према којима се цијепљењем зауставља ширење заразе преопитимистични. Испод је његова реакција на Тwиттеру након првотне објаве аустралског професора микробиологије Petera Collignonija.

Кључни закључци истраживања групе британских знанственика синтетизирани су у једној таблици која доноси кључне налазе. Из те таблице видљиво је да је у групи кућних контаката од 126 потпуно цијепљених 31 имало позитиван ПЦР тест што је пак интерпретирано као стопа напада вируса од 25 посто. У групи нецијепљених 40 особа њих 15 имало је позитиван ПЦР тест што је интерпретирано као стопа секундарног напада од 38 посто. Треба примијетити да ту бројчано доминирају цијепљени јер је у Британији већи дио популације цијепљен.

Таблица кућних контаката

Све ово указује како приче о Ковид пропусницама као друштвеном оружју у спречавању ширења заразе немају превише смисла, поготово не ако поједини стручњаци предлажу продужење важења ковид потврда. Ковид потврде у основи су се свеле на неку врсту маркетинга циљаног популаризацији цијепљења. Но, од популаризације цијепљења у четвртом валу пандемије отвара се као пуно озбиљније питање што ако цијепљени уз ковид потврде шире заразу у болницама или домовима умировљеника. Сва мјеста у којима борави више имунокомпромитираних особа би, ако ништа друго, требала проводити обавезне брзе антигенске тестове који су релативно јефтини. Они нису апсолутно поуздани, али испада да су сигурнији показатељ је ли нетко заразан или није од ковид потврде.

(jutarnji.hr)