Јуриј Рубцов: Русија ће без колебања платити за сопствену безбедност

Још у фази припремања споразума СТАРТ-3, за чије је ратификовање Сенат САД узео паузу, у Вашингтону су из све снаге покушавали да негирају очигледно – тесну узајамну повезаност стратешког офанзивног наоружања и противракетне одбране. Тек захваљујући упорности руских преговарача одредница о таквој повезаности фиксирана је и у тексту Споразума.

Позивајући се на неименоване америчке званичнике The Wall Street Journal је 30. новембра саопштио, да је Русија још у пролеће ове године на својим западним границама инсталирала тактичке нуклеарне комплексе. Чак ако је то и тако, шта господу с оне стране океана брину ракете чији домет не премашује 500 километара? Јер, те тактичке ракете ни на који начин не могу представљати опасност по Сједињене Државе, нити подривати њихову стратешку стабилност.

Американце, додуше, брине нешто друго: руске ракете су, по њиховом мишљењу, одговор на размештање ракета Patriot у Пољској. А батерије Patriot су елеменат америчке НПРО, то јест, стратешког система. И те „неименоване личности“ презентирају ствари тако, као да Руси, ето, размештањем тактичких „Искандера“ спречавају ратификовање новог споразума о стратешком офанзивном наоружању.

То јест, када се то тиче њих самих, везу између стратешког офанзивног наоружања и ПРО Американци виде сасвим јасно. Важније је, међутим, нешто друго: навикнута да притишће партнера и тако постиже уступке, администрација САД је одлучила да то испроба на Москви још једном. Руска страна свој ракетни потенцијал у Калињинградској области, међутим, није повећавала, што је 30. новембра изјавио начелник Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације, Николај Макаров, али, ако таква мера и буде предузета, она неће противуречити захтевима ни једног споразума о разоружању, који је потписала Руска Федерација.

Да, Дмитриј Медведев је у 2008. години изјавио, да у одговор на планове САД да размести у Пољској и Чешкој елементе своје противракетне одбране, Русија може инсталирати у Калињинграду тактичке ракетне коплексе „Искандер“. Касније су, међутим, у Министарству одбране Руске Федерације не само одустали од таквих планова, него су из неких разлога смањили ниво војног присуства у региону. Али зато Сједињене Државе, како то следи из последњих открића WikiLeaks, не мисле да било шта редукују – оне остављају нетакнутим своје тактичко нуклеарно оружје у Европи. Ево списка војних база у Европи, у којима се чувају америчке нуклеарне бојеве главе: У Белгији (база Клајне-Брогел, размештено је 20 јединица), у Холандији (база Фокел – 20), у Немачкој (база Бухел – 40), у Турској (база Инџирлик – 90). Ни руководство НАТО, ни команда Оружаних снага САД, нису демантовали те податке.

Вратимо се на публикацију у The Wall Street Journal. Одговорну изјаву о томе да је Русија променила баланс нуклеарног наоружања на граници са државама – чланицама НАТО, амерички званичници дали су анонимно, без доказа, и још уз оптужбе да руска страна вара: као, ракетни комплекси, које инсталира Москва, нарушавају раније постигнуте споразуме, а то Американцима даје повод да одустану од ратификовања СТАРТ-3. Међутим, добро је познато да је све обрнуто: Руска Федерација и САД споразумели су се о томе, да ће се регулисањем примене тактичког нуклеарног оружја позабавити тек након што ступи на снагу споразум СТАРТ-3. Према томе, испад, начињен путем Волстрит журнала је чиста провокација која не пије воду, а то је по ко зна који пут примењени општи стил америчке дипломатије у преговорима са Русијом по питањима безбедности.

У Москви су из тога већ извели закључке. Подударило се тако да је истовремено са публикацијом у Волстир журналу обелодањена и годишња Порука председника Руске Федерације Федералној скупштини. „У наредној деценији, - каже се у поруци, - нас чека следећа алтернатива: или ћемо се договорити о противракетној одбрани и створити ефикасни заједнички механизам за сарадњу, или ће пак почети (уколико не успемо да постигнемо конструктивни договор) нова спирала трке у наоружавању. И мораћемо да донесемо одлуку о размештању нових ударних средстава“.

Владимир Путин је 1. децембра потврдио CNN: Русија ће бити принуђена да повећава свој нуклеарни потенцијал, уколико САД не ратификују споразум СТАРТ-3. „То није наш избор. Ми то не бисмо хтели“, - изјавио је руски премијер у интервјуу Ларију Кингу, - али Русију могу приморати да се наоружа против „нових опасности“.

Међутим, перспективе ратификовања СТАРТ-3 у Сенату САД постају све више илузорне: сем разговора о тобожњем повећавању броја „Искандера“ око Калињинграда, чула су се и размишљања о томе, да ако већ споразум о стратешком офанзивном наоружању не дотиче нуклеарно наоружање, онда је и уопште нецелисходно и усвајати га.

Разуме се, ако не ступи на снагу споразум СТАРТ-3, аутоматски се удаљавају перспективе за постизање споразума између Русије и САД о проблему ПРО. Оне су ионако ружичасте. На самиту Русија – НАТО у Лисабону крајем новебра руски председник је изнео мишљење о формирању могуће архитектуре европске ПРО, која би спојила потенцијале Русије и НАТО у обезбеђењу Старог Света од ракетних удара. Формално се Брисел сложио са Москвом, али, као прво, за сада нема никаквих одлука у вези са тим питањем (стране су се договориле да изврше анализу могуће сарадње не пре редовног заседања министара одбране у јуну 2011. године), а као друго, САД и не помишљају да одустану од размештања у Европи своје НПРО – апсолутно пренебрегавајући то што Москва такав корак третира као покушај неутрализације руског стратешког потенцијала.

Нама кажу, изјавио је Владимир Путин у интервјуу CNN, да САД, инсталирајући у Европи систем ПРО, штите себе од иранске нуклеарне опасности, али “такве опасности данас нема“. А „нове опасности“, пак, које настају због планова Вашингтона, Русија осећа, и уколико СТАРТ-3 не буде ратификован, она ће у одговор морати да се наоружа.Прекоокеанском партнеру Русије треба да буде јасно: без кардиналног решења проблема размештања НПРО САД у Европи, никакав „ефикасни заједнички механизам сарадње“ (из поруке председника Русије) није могућ. Москва нема намеру да било кога плаши, али ако се испостави да сопствену безбедност Русија треба да плати трком у наоружавању, ту колебања бити неће.

Ових дана је командант Ракетних снага стратешке намене, генерал Сергеј Каракајев изјавио, да Русија обуставља производњу и испоруке за борбено дежурство мобилне ракетне комплексе интерконтиненталних балистичких ракета „Топољ-М“. Уместо њих ће руска војска добити други мобилни комплекс – РС-24 „Јарс, чија су државна испробавања завршена 2010. године. Заједно са „Топољима-М“шахтног базирања „Јарси“ ће чинити основу ударне групације руских нуклеарних снага до 2020. године и појачати борбене могућности РССН за пробијање система ПРО других држава.

(Фонд стратешке културе, 7.12.2010)