Јован Ранковић: Привреда Србије се дави у губицима

Не крене ли Србија колико данас у озбиљну санацију губитака и веома изражене беспарице – прети јој банкрот, изјавио за наш лист проф. др Јован Ранковић, човек који се дуже од пола века бави билансима наших предузећа, после података које је саопштила Агенција за привредне регистре о резултатима пословања наше привреде 2010.

На основу чега је професор Ранковић извео овакав нимало ружичаст закључак?

–Биће довољно ако кажем да су кумулирани губици наших предузећа од 1994, када су били свега 3,8 милијарди динара, повећани 2010. на око 1.948 милијарди динара или 512,6 пута. После тог сазнања свака анализа рентабилитета и финансијског положаја привреде мора да упути одговорне само на један једини потез – санацију оних којима се још може помоћи, јер ако се то не учини, цела привреда запада у тежа искушења праћена још већим губицима и болним стечајевима – упозорава Ранковић уз оцену да на овакво стање наше економије нису много утицале актуелна светска финансијска криза и рецесија, јер се ми, како рече, у тој каши „крчкамо” већ деценијама. Отуда, каже, и толики кумулирани губици, који су само видљив врх леденог брега свих слабости наше привреде већ дужи низ година.

Коментаришући последње резултате завршних рачуна за 2010. професор Ранковић упозорава на још једну невеселу чињеницу – лане је нето губитак био 406 милијарди динара. За око 21 милијарду динара већи него 2009. Губитак је увећан, али је број предузећа смањен за 3.588. Шта то говори?

Да су расле и финансијске тешкоће па су хиљаде предузећа одлазила у стечај или ликвидацију, а она која су опстала – зидала су нове губитке. А тамо где се губици гомилају и расту дугови неминовни су финансијски расходи и трошкови за камате. Само у 2010. камате су однеле привреди 105,8 милијарди динара. При томе је број запослених опао за чак 70.692 човека, због чега би требало очекивати знатно смањење нето и бруто зарада, а тиме и осталих трошкова.

Проблем наше привреде је, по оцени Ранковића, и у томе што готово половину свих минуса носи 831 велико предузеће. Свега проценат од укупног броја фирми које су поднеле завршне рачуне, али у којима је чак 40 одсто од укупног броја запослених у привреди 420.131. Преостали раст губитака отпада на мала предузећа чији је број смањен за 2.739.

Губици, по правилу, значе смањење сопственог капитала. На нашу невољу, указује Ранковић, ми имамо предузећа која имају чак 654,5 милијарди динара губитака који су изнад вредности капитала предузећа. Тај „вишак” губитака пренет је на терет поверилаца, који посрћу у беспарици или се зајме код банака у недостатку обртних средстава. За ове који имају веће губитке од капитала било би нормално да су већ у стечају, а не да и оно мало здравих предузећа вуку у још дубљи пословни и финансијски амбис, сматра професор Ранковић, али, како рече, тиме се код нас још нико озбиљно не бави. Као да ће се губици сами по себи неким чудом избрисати.

С губицима кубуре, према подацима АПР, и мала предузећа. У њима је радило 362.306 радника или 36 одсто од укупног броја (1.001.913). Број запослених у малим фирмама опао је за 13.998. Уместо да буду ослонац, та предузећа све више кваре финансијску ситуацију и рентабилитет.

Једино, по оцени професора Ранковића, малобројна група средњих предузећа, 2.870, са 219.456 запослених, показује нека побољшања. Губитак су, рецимо, смањила за 18,5 милијарди динара у односу на 2009, али то је веома мало да би се поправила невесела слика наших привредних прилика.

(Политика)