Jovan Milanović: Srpski obaveštajci nisu bili skriveni u kineskoj ambasadi

PRIPADNICI srpske vojne obaveštajne službe nisu se skrivali u kineskoj ambasadi, jer za tim nije postojala potreba - kaže u razgovoru za „Novosti“ general-potpukovnik u penziji Jovan Milanović, koji je u vreme bombardovanja Jugoslavije bio zamenik načelnika Vojne obaveštajne službe Vojske Jugoslavije.

Šokantne podatke o tome da je Kina dozvolila Miloševiću da skloni vojne obaveštajce u podrumu svoje beogradske ambasade izneo je tadašnji kineski predsednik Điang Cemin (85) u svojim memoarima koje su objavili neki zapadni mediji, a o čemu su „Novosti“ opširno pisale. Cemin je, uz „kajanje što je dozvolio srpskoj vojsci da koristi kinesku ambasadu“, lansirao i medijsku bombu „da je prilikom napada na kinesku ambasadu, uz troje kineskih, poginulo i 14 srpskih državljana - obaveštajaca“.

KOMENTARIŠUĆI medijske spekulacije da se Peking svrstao uz Srbiju zato što su srpski agenti predali Kini delove „nevidljivog“ borbenog aviona koji su oborile srpske snage, Milanović kaže:
- Ne mogu da tvrdim da Kinezi nisu došli do pojedinih tehnoloških rešenja, na bilo koji način, imajući u vidu da je do stvaranja zone izolacije oko srušenog stelta F-117 bilo mnogo ljudi koji su imali mogućnosti da dođu do pojedinih delova. Moguće je i da je došlo do transfera te tehnologije, ali svakako ne organizovano, od strane vojske.

„Novosti“ u utorak ni na jednoj zvaničnoj adresi u zemlji nisu mogle da dobiju potvrdu da je tom prilikom poginuo neko od srpskih državljana, a general Milanović je kategoričan:

- Tvrdim da vojna obaveštajna služba nije bili razmeštena u kineskoj ambasadi. Bio sam zamenik načelnika, dakle, najneposrednije odgovoran za tu službu. Do poslednjeg oficira, ili agenta, znao sam gde se nalazi.

Komentarišući navode u inostranim medijima, Milanović kaže:

- Mi smo znali za plan bombardovanja Ministarstva odbrane i Generalštaba nekoliko dana ranije. Pravovremeno smo napustili objekte i blagovremeno se smestili u druge, na teritoriji Beograda i van njega. I pre agresije i tokom njenog trajanja, obaveštajna služba je imala razvijenu mrežu preko obaveštajnih centara, punktova i pojedinaca i u zemlji i u inostranstvu, od Brisela i Pentagona do Avijana, uključujući i centre za elektronsko izviđanje.

Sagovornik „Novosti“ ističe da strane ambasade nisu bile uključene u ovu mrežu:

- Smeštanje obaveštajne službe u strane ambasade niti je bila praksa, niti je to bilo realno izvodljivo. Kineska ambasada nije mogla biti potencijalno, ni u kom slučaju, mesto za smeštaj niti centara za elektronsko izviđanje, niti vojne obaveštajne službe.

To, međutim, dodaje on, ne znači da nije bilo saradnje sa kineskom ambasadom u to vreme:

- Službe koje su bile nadležne za prikupljanje obaveštajnih podataka, od interesa za odbranu zemlje, sarađivale su sa svima koji su mogli da budu potencijalni informatori, uključujući i strane ambasade - kaže on.

Za tvrdnje da je, navodno, Kina, preko Libije, isporučila našoj zemlji projektile zemlja-vazduh kratko kaže:

- Kad bi to bilo tačno, verovatno bi obrt rata bio drugačiji.

Kineska ambasada, ipak, kategoričan je Milanović, nije slučajno bombardovana:

- Uz sva međusobna izvinjenja, radi se o odnosu velikih sila u određenom momentu. To je bila provokacija Amerike na reakciju Kine u zemlji u kojoj SAD sprovodi agresiju.

Goran Matić, u to vreme ministar za informacije, nalazio se u Bulevaru mira, u neposrednoj blizini kineske ambasade, u trenutku kada je bombardovana.

- Za samo nekoliko minuta posle prvog udara stvorio sam se ispred ambasade - kaže Matić. - Nikoga nije bilo. Samo crn, gust dim. Tek nešto kasnije, iz razrušenih zidina živi su iznosili mrtve i povređene.

Ne želeći da veruje da se ovim događajem danas spekuliše u političke svrhe, Matić smatra da je, ipak, reč o zvučnoj dezinformaciji i da, sudeći po informacijama koje je kao ministar imao, u kineskoj ambasadi nije bilo naših građana.

- Po prirodi posla u to vreme sarađivao sam i sa vojnom obaveštajnom, vojnom kontraobaveštajnom i službom državne bezbednosti - kaže Matić. - Znao bih da je tamo bilo i naših ljudi. Seća se da ga je začudio komentar Milana Božića, tadašnjeg ministra, koji je na Matićevo pitanje „šta se desilo?“, odgovorio: „Gađali smo američki avion, pa je deo bombe pao na ambasadu!“

(Večernje novosti)