Хроника | |||
Јован Милановић: Српски обавештајци нису били скривени у кинеској амбасади |
уторак, 15. фебруар 2011. | |
ПРИПАДНИЦИ српске војне обавештајне службе нису се скривали у кинеској амбасади, јер за тим није постојала потреба - каже у разговору за „Новости“ генерал-потпуковник у пензији Јован Милановић, који је у време бомбардовања Југославије био заменик начелника Војне обавештајне службе Војске Југославије. Шокантне податке о томе да је Кина дозволила Милошевићу да склони војне обавештајце у подруму своје београдске амбасаде изнео је тадашњи кинески председник Ђианг Цемин (85) у својим мемоарима које су објавили неки западни медији, а о чему су „Новости“ опширно писале. Цемин је, уз „кајање што је дозволио српској војсци да користи кинеску амбасаду“, лансирао и медијску бомбу „да је приликом напада на кинеску амбасаду, уз троје кинеских, погинуло и 14 српских држављана - обавештајаца“. КОМЕНТАРИШУЋИ медијске спекулације да се Пекинг сврстао уз Србију зато што су српски агенти предали Кини делове „невидљивог“ борбеног авиона који су обориле српске снаге, Милановић каже: „Новости“ у уторак ни на једној званичној адреси у земљи нису могле да добију потврду да је том приликом погинуо неко од српских држављана, а генерал Милановић је категоричан: - Тврдим да војна обавештајна служба није били размештена у кинеској амбасади. Био сам заменик начелника, дакле, најнепосредније одговоран за ту службу. До последњег официра, или агента, знао сам где се налази. Коментаришући наводе у иностраним медијима, Милановић каже: - Ми смо знали за план бомбардовања Министарства одбране и Генералштаба неколико дана раније. Правовремено смо напустили објекте и благовремено се сместили у друге, на територији Београда и ван њега. И пре агресије и током њеног трајања, обавештајна служба је имала развијену мрежу преко обавештајних центара, пунктова и појединаца и у земљи и у иностранству, од Брисела и Пентагона до Авијана, укључујући и центре за електронско извиђање. Саговорник „Новости“ истиче да стране амбасаде нису биле укључене у ову мрежу: - Смештање обавештајне службе у стране амбасаде нити је била пракса, нити је то било реално изводљиво. Кинеска амбасада није могла бити потенцијално, ни у ком случају, место за смештај нити центара за електронско извиђање, нити војне обавештајне службе. То, међутим, додаје он, не значи да није било сарадње са кинеском амбасадом у то време: - Службе које су биле надлежне за прикупљање обавештајних података, од интереса за одбрану земље, сарађивале су са свима који су могли да буду потенцијални информатори, укључујући и стране амбасаде - каже он. За тврдње да је, наводно, Кина, преко Либије, испоручила нашој земљи пројектиле земља-ваздух кратко каже: - Кад би то било тачно, вероватно би обрт рата био другачији. Кинеска амбасада, ипак, категоричан је Милановић, није случајно бомбардована: - Уз сва међусобна извињења, ради се о односу великих сила у одређеном моменту. То је била провокација Америке на реакцију Кине у земљи у којој САД спроводи агресију. Горан Матић, у то време министар за информације, налазио се у Булевару мира, у непосредној близини кинеске амбасаде, у тренутку када је бомбардована. - За само неколико минута после првог удара створио сам се испред амбасаде - каже Матић. - Никога није било. Само црн, густ дим. Тек нешто касније, из разрушених зидина живи су износили мртве и повређене. Не желећи да верује да се овим догађајем данас спекулише у политичке сврхе, Матић сматра да је, ипак, реч о звучној дезинформацији и да, судећи по информацијама које је као министар имао, у кинеској амбасади није било наших грађана. - По природи посла у то време сарађивао сам и са војном обавештајном, војном контраобавештајном и службом државне безбедности - каже Матић. - Знао бих да је тамо било и наших људи. Сећа се да га је зачудио коментар Милана Божића, тадашњег министра, који је на Матићево питање „шта се десило?“, одговорио: „Гађали смо амерички авион, па је део бомбе пао на амбасаду!“ (Вечерње новости) |