Јоргованка Табаковић: Висока априлска инфлација је привремена

Висока априлска међугодишња инфлација од 2,8 одсто изазвана је привременим факторима, а према пројекцији Народне банке Србије (НБС), инфлација у нашој земљи ће и у наредним годинама остати под контролом и кретаће се у границама дозвољеног одступања од циља, каже Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије.

Она у разговору за Танјуг објашњава да је сада под утицајем изласка из пандемије и раста цена примарних производа на светском тржишту инфлација у већини земаља, па и у Србији, нешто већа него прошле године.

„Привремени фактори који утичу на такво кретање инфлације су пре свега светска цена нафте, која се, након историјски најнижег нивоа забележеног у току пандемије ове године опоравља и достигла је предкризни ниво. То се прелива на раст цена деривата нафте у свим земљама, па и у Србији”, истиче Табаковић.

Додаје да је поред цене нафте, привремени фактор раста инфлације и раст цена хране.

Он је пре свега последица већих цена примарних пољопривредних производа на светском тржишту и раста цена поврћа на домаћем тржишту у априлу због хладног времена, као и ниске базе из истог периода претходне године.

„Престанак деловања ових фактора и излазак овогодишњих поскупљења хране и нафтних деривата из међугодишњег обрачуна инфлације, допринеће да се инфлација од другог тромесечја наредне године нађе у доњем делу циљаног распона од три плус-минус 1,5 одсто”, наглашава гувернер НБС Јоргованка Табаковић.

На питање колико лична потрошња доприноси привредном расту и какав је утицај на потрошњу и раст имају мере помоћи државе грађанима, она објашњва да је ова потрошња један од стубова привредног раста у свим земљама.

Ово зато јер је, према њеним речима, једино привредни раст од кога корист имају сви слојеви друштва одржив и пожељан у дугом року.

Истиче, међутим, да није суштина у томе да ли лична потрошња расте, већ по којој стопи.

„Потребно је да у средњем и дугом року лична потрошња расте нешто спорије од укупног бруто домаћег производа (БДП) чиме се њено учешће у БДП-у постепено смањује, а истовремено отвара простор за раст инвестиција и нето извоза. То је најпожељнији модел привредног раста и управо по њему српска привреда расте од 2015. године”, каже Табаковић.

Када је реч о утицају једнократних државних давања на личну потрошњу, истиче да та веза свакако постоји, јер ове мере доприносе расту расположивог дохотка, а тиме и расту потрошње.

Табаковић указује да је захваљујући државним давањима током прошле године, између осталог, спречен и већи пад личне потрошње и укупног БДП-а.

„Осим што су давања државе повећала доходак становништва, пакет помоћи грађанима и привреди је допринео очувању производних капацитета и радних места и тако спречио већи пад пословног и потрошачког поверења”, објашњава она.

Додаје да би према процени НБС, пад БДП-а у Србији лане уместо један одсто износио више од шест процената да није било пакета монетарних и фискалних мера.

Такође би опоравак уместо неколико квартала, трајао неколико година, што се, наводи Табаковић, десило током претходне кризе када је ниво БДП-а из 2008. године достигнут тек четири године касније.

Према њеним речима, у овој години се очекује реални раст БДП-а од шест одсто и више, а оволиком расту би поред раста фиксних инвестиција, највећи допринос требало да пружи управо раст личне потрошње, а он се процењује на око три процентна поена.

(Политика)