Jorgos Papandreu: Put koji danas prelazi grčki narod je Golgota

Atina - “Put koji danas prelazi grčki narod je Golgota”, rekao je nezadovoljnim poslanicima svoje Socijalističke partije Pasok premijer Jorgos Papandreu.

Drugog puta nema ako hoćete da spasemo zemlju od bankrota”, pokušao je premijer da ubedi poslanike da još jednom glasaju za najnoviji paket restriktivnih mera.

Kolebanja u redovima vladajuće stranke poprimila su zabrinjavajuće razmere.

Neće biti nikakvo iznenađenje ako se već na prvom sledećem glasanju pokaže da Papandreu ne raspolaže neophodnom parlamentarnom većinom da sprovodi “diktate Berlina, Brisela i Vašingtona”, kako poteze vlade ocenjuje većina medija u Grčkoj. Baš tim redom, jer ovde više niko nema iluzija da se u Briselu o bilo čemu važnom odlučuje.

Takav stav objašnjava zašto je nezaobilazno mesto u svakodnevnim protestima u Atini postala i ambasada Nemačke.

Iskopnila je i poslednja nada da će se zemlja spasti bankrota. Licitira se jedino koliko brzo i kojom žestinom će se narod suočiti sa stečajnom katastrofom.

Prevladava mišljenje da će se bolna procedura sprovoditi izokola, dizajnirana prigodnim formulacijama, jer Evropi nije u interesu da eventualni “grčki šok” uznemiri pirane u svetskim finansijskim centrima i paniku usmeri ka Italiji, Španiji, Portugaliji i Irskoj.

S obzirom na to da je pažljivo probijena psihološka barijera, pa se narod lagano privikao na realnost stečaja, većina Grka danas mašta o “selektivnom” ili “kontrolisanom” bankrotu. Prilagodljivi političari, koji su do juče odbijali svaku pomisao na bankrot, sada ističu prednosti te, odjednom - “optimalne opcije”.

Prema ministru finansija Evangelosu Venizelosu, prihvatljiva je solucija da se Grčkoj “skreše” ukupni dug za 50 odsto, a da se za uzvrat zavede potpuni red u sferi ekonomije, državne uprave i apsolutna fiskalna disciplina. Nije rečeno, ali se podrazumeva da se u tom slučaju Grčka ne bi mnogo pitala o svojoj unutrašnjoj politici.

Zemlja bi ostala u evrozoni, Nemci i Francuzi bi sačuvali oko 165 svojih milijardi evra uloženih u Grčku, svaka zemlja po osamdesetak, dok bi zaposleni Grci kolektivno učestvovali u nagradnoj igri u kojoj nema dobitnika. Svakog meseca izvlačili bi se gubitnici - oni koji su ostali bez posla.

Svi zaposleni u državnom sektoru su nagurani u isti lonac. Precizno se analizira koliko je službenika neophodno u raznim službama. Kada se po prvi put u grčkoj istoriji, od Perikla do danas, ustanovi koliko birokrata i ostalih tačno treba da bi država funkcionisala, uključiće se ringla. Pa ko ispadne iz lonca, pravo u penziju ili na biro rada. Ostali će se svojski truditi da zarade platu, na koju bi do pre godinu dana gledali sa prezrenjem.

Opao je entuzijazam i kod profesionalnih demonstranata. Protesta i štrajkova i dalje ima, ali nema više “kritične mase” koja je mogla zaista da izazove neku ozbiljniju reakciju.

Ogromnoj većini je jasno da svaka opstrukcija, obustava rada ili “beli štrajk” direktno pogađa učesnike po džepu. Narod je svestan da bi se vrlo rado štrajku ili protestu priključio i dobar deo ministara, samo kad bi znali adresu primaoca. Preciznije, kada ne bi imali svest o tome da su im stečajnu žetvu posejali prethodnici u ministarskim foteljama. Uz svesrdnu podršku i blagonaklono klimanje glavama iz Evrope i njenih banaka.

Prošla je bučna faza “buni se kao Grk pred bankrot”, sledi dugogodišnja i netipična za ove prostore “znoji se kao Grk u stečaju”.

Običan čovek je izgleda prihvatio namenjenu mu sudbinu u budućnosti.

Ovo vreme služi da se polako dođe do tačke totalnog poraza,a narod pripremi za “istočne dnevnice”, kada će zapravo svi biti srećni da se domognu bilo kakvog posla. Takvih primera već ima u provinciji gde se ne pita za platu, ako ima bilo kakve nade za posao.

Mnogo stranaca, mahom Albanaca, napustilo je Grčku i vratilo se u domovinu gde se mnogo lakše nalazi posao, a već sada su plate bolje.

Posle najnovijeg samoubistva direktora reklamne agencije u Marusiju, zbog nagomilanih dugova, objavljeno je da je Grčka prva po broju samoubistava u Evropi. Od početka ekonomske krize broj onih koji su oduzeli sebi život porastao je za 17 odsto. Ministarstvo zdravlja je formiralo ekspertski tim sa ciljem da preduzme sve mere da pomogne ljudima čije je mentalno zdravlje ugroženo.

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble upozorava da će borba Grčke za povratak poverenja tržišta kapitala u tu zemlju biti veoma duga. "Grčkoj će pre biti potrebno jedna decenija, nego jedna godina", kaže on. Ipak, Šojble spada među one koji još odbijaju i samu ideju da Grčka napusti zonu evra. "Svako ko je odgovoran zna da bi izlazak Grčke imao dalekosežne posledice koje bi uveliko premašile sam problem Grčke", objašnjava on.

Kako piše Dojče vele, otkaz nekom grčkom državnom službeniku se ne može dati od Ustava iz 1911. godine. Ipak, postoji rupa u propisu gde se i državnim službenicima može dati otkaz - ako institucija za koju rade prestane da postoji. Zato Atina planira da u najskorije doba zatvori 117 državnih institucija kako bi ti službenici mogli da dobiju otkaz.

(B92)