Јенс Столтенберг: Савезници морају да се суоче са изазовима које поставља Русија на источним границама НАТО

БРИСЕЛ - Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је данас да је 2014. била “црна година” за европску безбедност и да савезници морају да се суоче са изазовима које Русија поставља на источним границама НАТО.

“Прошла године уопште није била добра, била је у ствари црна година”, рекао је он новинарима представљајући редован годишњи извештај о активностима Алијансе.

Он је поновио раније изречене оптужбе да Русија дестабилизује Украјину и крши међународно право, али је изјавио да НАТО нема намеру да стави власти самопроглашених република у Украјини на листу терористичких организација.

“То није наш приступ”, одговорио је Столтенберг на питање да ли ће власти Доњецке и Луганске републике бити стављене на листу терориста, што су тражиле балтичке чланице НАТО.

Генерални секретар је истовремено скренуо пажњу да Русија упркос санкција убрзано инвестира у војску, док западноевропске земље смањују буџете за одбрану.

Столтенберг се осврнуо и на све већу опасност од такозване исламске државе и других екстремистичких организација у јужном суседству НАТО које покушавају да пренесу џихад на улице европских градова.

Генерални секретар је најавио да ће се на маргинама предстојеће Минхенске конференције о безбедности неформално срести са руским шефом дипломатије Сергејом Лавровом.

„НАТО успоставља командне центре у шест европских држава“

НАТО ће у предстојећим месецима успоставити командне центре у шест европских држава, најавио је данас генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг у оквиру плана за реакцију на понашање Русије.

Ти центри ће образовати ланац командних центара за најављене снаге за брзо реаговање од око 5.000 војиника, о чему би детаљи требало да се усагласе на састанку министара одбране НАТО следеће недеље, пренео је Вол стрит џурнал (Wall Street Journal).

Центри у Пољској, Румунији, Бугарској, Летонији, Литванији и Естонији ће такође омогућити везу између НАТО и оружаних снага тих земаља.

Столтенберг је на конференцији за новинаре у Бриселу такође тражио од чланица НАТО да повећеју издвајања за одбрану како би се парирало руском војном буџету.

Он је најавио да ће састати с руским министром спољних послова Сергејом Лавровим на маргинама безбедносне конференције у Минхену за две недеље.

"Посебно када су времена тешка, као сада, важно је састати се и разговарати о тешким питањима", рекао је Столтенберг.

Командни центри деломично имају за циљ да упозоре Русију и потврде уверавање савезницима у НАТО који су све нервознији после агресивног деловање Русије у Украјини, наводи Вол стрит џурнал.

Стварање снага за брзо реаговање, које су осмишљене тако да могу бити ангажовне за два сата у случају ратоборних потеза непријатеља, најснажнији је корак НАТО за јачање одбране откада је Русија анектирала Крим и помагала побуњенике на истоку Украјине, додаје амерички лист.

"То ће бити највеће појачање наше заједничке одбране од краја Хладног рата", рекао је Столтенберг.

У сваком командном центу у шест источноевропских државе биће око 50 чланова војног особља из различитих чланица Алијансе. То је деломично и компромис између источноевропских чланица, које желе праве базе НАТО на својој територији, и других чланица које се уздржавају од изградње скупих постројења које би могле провоцирати Москву.

Командни центри ће бити отворени 2016. године када би требало да буду оперативне нове снаге за брзо реаговање, а до тада ће прелазни облик тих снага предводити Немачка, Холандија и Норвешка.

(Танјуг-Бета)